Kina ide na Arktik

Kina stupa u borbu za arktičke teritorije. Milijarder iz te zemlje Huan Hubo je spreman da uloži 200 miliona dolara u kupovinu zemljišta od 300 kvadratnih kilometara na severo-istoku Islanda radi izgradnje turističkog centra. Predstojeća pogodba je digla veliku galamu i u samom Islandu, i u drugim arktičkim zemljama. Većina eksperata  smatra da nije to  samo uspešni biznis-projekat, već težnja Pekinga da se učvrsti na Arktiku. Pored toga je to velika površina  zemlje koja se kupuje – 0,3 odsto teritorije Islanda.

Ekonomska situacija Islanda bi teško mogla da se smatra stabilnom. Zemlja se nije još oporavila od ekonomske krize 2008. godine,  a ta bi pogodba mogla da reši deo problema i zato je zvanični Rejkjavik prvo rado pristao. Međutim, posle galame u štampi se povukao. Kina aktivno kupuje zemljište po celom svetu, te moramo da budemo svesni međunarodnih posledica toga, - izjavio je u intervjuu jednom listu ministar unutrašnjih poslova Islanda Ogmundur Jonason. Kina nema drugi put u Arktik, te će ta pogodba moći da ga pruži Pekingu, - pišu eksperti britanskog lista Fajnenšnl Tajms.  Ne vredi dramatizovati situaciju, - kaže ekspert Instituta Dalekog Istoka RF Andrej Ostrovski.

Kina je zaista zainteresovana za istraživanje resursa Arktika i Antarktika. Pored toga želja jednog milijardera da kupi deo teritorije Islanda  nije dovoljna osnova za želju Kine da rešava u Arktiku političke probleme. Nisam siguran da će u Islandu neko dozvoliti tu pogodbu jer je zemlja danas članica NATO-a. Osim toga, pored ekonomskih pitanja postoje i politička. Ona su mnogo važnija od mogućnosti kineskih milijardera.

Ne smemo zaboraviti da postoji Arktički savet, koji se sastoji od 8 zemalja, a koje su direktno povezane s Arktikom. One bi mogle da smanje apetit Kine, - dodaje Andrej Ostrovski.

Borba za Arktik se zaoštrila 2007. godine, kada je poznati polarni istraživač i poslanik Državne dume Artur Čilingarov podigao rusku zastavu na dnu Ledenog mora blizu Severnog pola.  Ako Rusija dokaže da su ti planinski lanci geološki nastavak ruskog epikontinentalnog pojasa, ona  može da dobije u Arktiku 1,2 miliona kvadratnih kilometara i mogućnost razrada ogromnih nalazišta nafte i gasa. Osim toga, rusko ministrastvo odbrane je saopštilo o nameri da stvori dve ruske vojne brigade radi zaštite svojih interesa u Arktiku.

Kanada takođe pretenduje na velike teritorije na Arktiku. Ove godine je ona objavila o vojnim vežbama u tom regionu. Sa svoje strane danska vlada je pripremila dokument Strategija na Arktiku. Tamo prikupljaju informacije, neophodne radi formalne izjave o pravima na arktičke teritorije. Dakle, pretendenata ima mnogo, te globano učešće u borbi za Arktik još i Kine teško da je moguće, - kaže Ostrovski.