Zlatna groznica jenjava

Cijena zlata je pala na 1700 dolara za uncu. To je najniži pokazatelj tokom čitavog postkriznog perioda. Investitori danas prodaju taj plemeniti metal da bi pokrili gubitke u drugim aktivima. Lider kupovina je ponovo postao američki dolar.

Cene plemenitih metala su počele da rastu  leti ove godine. Rekordni iznos 1900 dolara za uncu je postignut 5. septembra. Pored toga su analitičari proricali da će cene rasti, te će krajem jeseni mogu da se podignu na 2000, a čak i 5000 dolara. U ovom kontekstu pad potražnje može da se objasni pomoću jednostavnih zakona tržišne ekonomije – igrači  broje prihode pred novim ubacivanjem novca, - ističe analitičar finansijske grupe Aton Ilija Makarov.

Veliki deo potražnje za zlatom pripada fondovima koji ulažu sredstva u fizičko zlato. Može da se pretpostavi da su ti fondovi odlučili da fiksiraju profit i smanjili kupovine. To je objašnjenje za neku korekciju. Međutim, izgleda da je to privremena pojava, te će u dugoročnoj perspektivi cena zlata i dalje rasti.

S druge strane, visoka potražnja za skupocenim metalom ovog leta se objašnjava nestabilnošću na valutnim tržištima SAD i Evrope. Zlato je jedan od najinteresantnijih i najefikasnijih investicionih instrumenata. Igrači ulažu u njega, kada imaju previše novca, koji treba spasti od  devalvacije i inflacije. U takvoj situaciji se isplati kupovati zlato da bi u slučaju stabilizacije situacije prebaciti sredstva u druge aktive. Što se tiče utilitarne koristi od zlata, ona nije velika, - smatra nezavisni finansijski analitičar Dmitrij Susanov.

Primena zlata u industriji nije tako opširna kao primena bakra. Međutim, zlato se koristi u juvelirskoj industriji, u elektronskoj industriji. Naprimer, u domaćinstvu -  u proizvodnji elektronske opreme kontakti pozlaćuju jer to obezebeđuje bolji kvalitet. Primena zlata je tradicionalna, jer se smatra da je taj plemeniti metal uvek na ceni.

Današnji pad potražnje za zlatom, kao i nagli skok cene leti ove godine odraz  je zakona tržišne ekonomije, - objašnjava Dmitrij Susanov.

Investitor se uvek trudi da uloži tamo gde će, kako on misli, biti veća učinkovost. Danas ulaže u dolare, sutra u zlato, prekosutra u naftu, zatim u platinu i tako dalje. Na tržištu se stalno odvijaju tokovi kapitala. Danas je on u dolarima, a zatim odluči da se srati zlatu čija je cena  pala, zato se kupovine isplate.

S druge strane, eksperti podsećaju da uz svu efikasnost zlata kao investicionog instrumenta ne sme se dopustiti njegovo hiperprisustvo na tržištu. Ugrožavaju svetsku ekonomiju različita sakrivena blaga, recimo ono, koje je nedavno nađeno u hramu Šri Padmanabhasvami u Indiji. Tamo su nađeni zlato i drugi skupoceni metali u iznosu više od 20 milijardi dolara. Analitičari  su govorili: ukoliko bi se to blago našlo na svetskom tržištu, ono bi odvuklo deo investicija, što bi izazvalo disbalans u ekonomiji.