Spomenici kulture – život u tonusu

Razvoj megapolisa uz očuvanje istorijske arhitekture jeste glavna tema najvećeg sajma na svetu posvećenog restauraciji i očuvanju spomenika „Denkman“, koji će biti održan u Moskvi (29. septembra – 1. oktobra). 

Domovina foruma nemački Lajpcih. Od 1994. godine „Denkmal“, što u prevodu znači „spomenik“ održava se dva puta godišnje, a u godinama u međuvremenu „gostuje“ po svetu. Preko deset godina Rusija je stalni učesnik na Lajpciškom forumu i više puta su ruski projekti za restauraciju obeleženi specijalnim nagradama. Tako je 2008. godine kolektiv koji je izvršio rekonstrukciju muzeja-nacionalnog parka „Caricino“ udostojen nagrade „Bernard Remers“. A 2010. godine hotel „Ukrajina“, u kojem je izvršeno ozbiljno obnavljanje, proglašen je za „Najbolji objekat-2010 u oblasti restauracije i očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa Rusije“. Zanimljivo je to što ovi obnovljeni objekti spadaju u različite istorijske epohe: „Caricino“ dvorski kompleks iz 18. veka, koji je stvorio istaknuti ruski arhitekta Vasilije Baženov za caricu Katarinu Drugu. On se nije svideo krunisanoj personi i zbog toga nije sagrađen do kraja. Tako da su restauratori, u suštini, dali život nerođenom remek-delu Baženova, koje je prebivalo u ruševinama. A hotel „Ukrajina“ je arhitektonsko naleđe 50-ih godina HH veka, takozvana staljinska višespratnica. Njen spoljašnji izgled je ostao bez promena, ali su unutrašnja oprema zgrade – njeni enterijeri, koji su naravno, bili i tehnički zaostali – obnovljeni.

Održavanje sajma nivoa „Denkmal“ je u Moskvi logično i u podjednakoj meri aktuelno, uveren je sagovornik „Glasa Rusije“, vodeći stručnjak Departmana za kulturnu baštinu prestonice Nikolaj Pereslegin. Jer Moskovljani upućuju mnoštvo žalbi i na kvalitet restauracije istorijskih zdanja i spomenika i na to u ime čega se ona radi.

Kako savremenim sredstvima učiniti to da uz uvođenje modernih funkcija u istorijska zdanja uspemo da očuvamo njihovu neponovljivu suštinu, dah različitih epoha? Zaista je važno da se radi takvog pristupa prouči evropsko iskustvo. Nažalost, ruska škola za restauraciju i arhitekturu trenutno nisu u procvatu i učenje od evropskih kolega u ovoj oblasti predstavlja najkraći put za očuvanje spomenika. Osim toga, ovo je i u tradiciji, između ostalog, moskovske arhitekture: kao što je poznato Rusija je u različitim epohama pribegavala iskustvu inostranih restauratora i arhitekata – Italijana, Holanđana i Nemaca.

Evo zašto izložba „Denkmal“ u Moskvi, po rečima stručnjaka, ima jasan praktičan smisao. Prikazuju se objekti i projekti: pre svega oni koji su povezani sa spomenicima arhitekture iz različitih zemalja, koji imaju veliku istorijsku vrednost, ali pritom odlično žive današnjim, savremenim životom – u njih su smešteni stanovi, kancelarije, prodavnice… U istorijskim zdanjima se mogu locirati čak i industrijske strukture bez pričinjavanja štete.

Primera uspešnog spoja starine i današnjice ima mnogo i u Moskvi, smatra Nikolaj Pereslegin. U toku poslednjih godina restauraciju po najsavremenijim standardima su dočekali spomenici iz 17-18. veka kao što je „Kuća veleposednika Gončarova“, koja je preživela požar iz 1812. godine i skoro dva veka bila u polurazrušenom stanju, „Kuća Sajmonova“, Boljšoj teatar. Među „mlađim“ objektima kulturnog nasleđa su: Fabrika Stanislavskog, zgrada iz 19. veka, u kojoj se danas nalazi poslovni centar ili Centar savremene umetnosti „Vinzavod“, koji je smešten na teritoriji nekadašnjeg industrijskog preduzeća.

Vektor urbanističke politike u Moskvi se principijelno promenio, - komentariše Nikolaj Pereslegin. – Ako smo proteklih godina mogli da vidimo neobuzdanu i često koncepcijski neosnovanu gradnju, sad je prioritet naučna restauracija i očuvanje kulturnog nasleđa.

Pritom je „mumifikacija“ po mišljenju stručnjaka nešto najgore što može da zadesi spomenik. Uprkos ustaljenim stereotipima, samo život, što se kaže, u tonusu, omogućava mu da se sačuva.