Energetski dijalog Rusija-EU na jedinstvenoj platformi

Ruski i evropski eksperti razmatraju budućnost energetskog dijaloga Rusija-EU. U Briselu od 3. do 4. oktobra u Evropskom parlamentu odvija se 2. Međunarodna konferencija Jedinstvena energetska platforma – osnova bezbedne budućnosti Evrope: partnerski dijalog Rusije i EU. Predstavnici Rusije žele još jednom da razjasne stav o ključnim pitanjima.

Energetski dijalog koji je prošle godine obeležio desetogodišnjicu, odvija se u raznim formatima. Pitanja se razmatraju ne samo na najvišem državnom vrhu, već i između palrlamentaraca, predstavnika biznisa i eksperata. Što više stručnjaka bude uključeno u razne formate, samim tim dijalog će biti rezultativniji, i to će pomoći oslobađanju od raznih strahova, smatra direktor Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin.

Razmatranje se uglavnom vodi oko pitanja saradnje u energetskoj sferi: pitanja tranzita, isporuka, perspektive energetskog snabdevanja Evorpe. Naše evropske kolege govore da članovi Evropskog parlamenta nisu previše informisani o energetskim pitanjima. Ali to su pitanja koja su sada na dnevnom redu. Zato je takva rasprava korisna.

Rusija niz godina ostaje pouzdani isporučilac energenata za Evropu. Ovakva pouzdanost može da se podržava i nadalje samo na račun diverzifikacije sistema isporuka energenata. Rusija realizuje dva velika energetska projekta. Tako će početkom novembra biti pušten u rad gasovod Severni tok. To je principijalno nova maršruta za izvoz ruskog gasa u Evropu. Gasovod dužine 1220 kilometara prolazi preko dna Baltičkog mora od ruskog grada Viborga do nemačkog Grajfsvalda. Kapcitet prve linije iznosi 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Završetak izgradnje druge linije na jesen 2012. omogućiće da se uveća kapacitet Severnog toka do 55 milijardi kubnih metara godišnje. Ruski Gasprom već je potpisao dugoročne ugovore za isporuku gasa u Nemačku, Dansku, Holandiju, Belgiju, Francusku i Veliku Britaniju.

EU je priznala značaj Severnog toka i dala mu je status prioritetnog projekta u ovkiru programa Transevrospkih transpornih mreža. Jednak element sistema po značaju treba da postane Južni tok, koji će proći preko dna Crnog mora. Prezentacija projekta je održana u Briselu u maju. Dokumenti o stvaranju rusko-bugarskog mešovitog preduzeća koje će graditi bugarsku deonicu sistema gasovoda potpsani su.

Još jedno važno pitanje u okviru energetskog dijaloga je usavršavanje normativno-pravne baze energetskih tržišta. U prvom redu, to se tiče posledica primene takozvanog Trećeg energetskog paketa EU. On između ostalog zabranjuje jednoj istoj kompaniji da prodaje gas i istovremeno da poseduje gasovod. Po mišljenju Moskve, niz njegovih stavova protivreči međunarodnim sporazumima koje je već potpisala EU. Zbog tih protivrečnosti Evropska komisija tuži 18 od 27 država EU. Uzrok tužbe je nepoštovanje uslova novog sporazuma. Rusija sa svoje strane predlaže da se razmotri nacrt Konvencije za osiguranje međunarodne energetske bezbednosti koji je ona potpisala.

Sva ova pitanja će se razmatrati na konferenciji u Briselu. Ove susrete je poželjno održavati češće, kako se ne bi pojavile problematične situacije, a evropski potrošači stradali od nedostatka gasa u jeku zime zbog nepredviđenih dejstava, ističu ruski eksperti.