Britanija protiv ljudskih prava

MUP Velike Britanie zalaže se za ukidanje Akta o ljudskim pravima. Rukovodilac bezbednosnog resora Tereza Mej smatra da Akt ozbiljno ometa borbu protiv terorizma u zemlji. Teroristi stranci ga koriste kako bi izbegli deportaciju iz Kraljevine. Kao potvrda navodi se slučaj sa teoristom koji je bio osuđen za eksplozije u Londonu na leto 2005. godine.

Jasin Abdula Ali doputovao je u London iz Eritreje 1988. godine. 2000-ih on je postao član terorističke ćelije koja je htela da krene stopama Al-Kaide. Prilika se ispostavila 2005. godine. Terorista iz Eritreje Jasin Abdula Ali dobio je 9 godina, ali je izdržao svega 6, pustili su ga zbog dobrog ponašanja. To što se dešavalo kasnije podseća na apsurd. Po zakonu posle zatvora teroristu odmah treba da liše britanskog državljanstva i izruče u Eritreju. Ipak, još u zatvoru on je predao žalbu sudu izjavivši da povratak u domovinu on prihvata bolno. A takvo nasilje nad ličnošću se kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koju je Britanija potpisala i unutar zeme provela kao Akt o ljudskim pravima.

Negodovanje u britanskom društvu izaziva i to što borbu protiv deportacije Jasin Abdula Ali vodi od novca poreskih obveznika, stan posle izlaska iz zatvora mu daje država. Ukupno, kako je izračunao list Telegraf, na njega je potrošeno 30 000 funti iz britanske blagajne. U dnevno vreme bivši terorista se slobodno kreće Londonom, i čak se vozi istim tim metroom u kojem je učestvovao u podmetanju bombe. I sve to samo zato što koristi Akt o ljudskim pravima.

Kako piše britanska štampa, ministar unutrašnjih poslova i član konzervativne stranke Tereza Mej razbesnela se kada je saznala da se njeno ministarstvo ispostavilo nemoćno pred sudom koji je obustavio deportaciju i već je naredila da se pripremi žalba. Paralelno sa tim Tereza Mej je rešila da uloži sve napore kako bi izmenila sam Akt o ljudskim pravima. Kako bi se označio kraj praksi kada iz Britanije ne mogu da isteraju kriminalce osumnjičene za terorizam ili već osuđene za taj zločin.

Ukidanje ovog Akta na prava i slobode čoveka nikako neće uticati, mera je iznuđena i zakasnela, uveren je predsednik Međunarodne antiterorističke trening asocijacije Josif Linder.

Kada bi migraciono zakonodavstvo mnogih zemalja, između ostalog Velike Britanije, bilo adekvatnije i dinamičnije, slična situacija danas teško da bi postojala. U Britaniji je prilično blago zakonodavstvo –u pogledu emitracije i pružanja azila ljudima koji ispovedaju najrazličitije političke poglede. I zemlja je počela da strada zbog ovakve politike. Mogu da navedem još nekoliko primera – Japan i Kina. Kina je zemlja sa strogom partijskom kontrolom skoro svih osnovnih sfera životne delatnosti čoveka. Japan spada u demokratske zemlje. Ali ni u jednom ni u drugoj zemlji nećete naći opozicioni pokret koji stoji na ivici terorističke delatnosti. Tuđe terorističke ideje – religiozne, političke, socijalne – u ove zemlje nikada neće prodreti. Zato što je nivo rada specijalnih službi i drugih tajnih odreda toliko strog i pragmatičan da one maksimalnim mogućim metodama, ali uvek legitimnim, brane svoje stanovništvo.

U Britaniji pravobranioci i političari iz liberalno-demokratske stranke izjavili su da ni u kom slučaju ne sme da se odustane od tog Akta. Kako je izjavio direktor pravobranilačke organizacije Liberti Šami Čakrobati, samo užasna stranka može da popularizuje pravobranilačke ideale na Bliskom Istoku i zaboravlja na njih u domovini. Ipak konzervativci ne vide nikakav užas u situaciji. Premijer Dejvid Kameron je izajvio da njegova vlada predlaže da se umesto Akta o ljudskim pravima izradi britanski zakonik o pravima, gde će ući osnovni stavovi o pravima i slobodama građana.