Izbori u Bugarskoj i perspektive rusko-bugarske saradnje

Predsednički izbori u Bugarskoj (23.oktobra) treba da odrede prioritete razvoja zemlje u najbližih pet godina. Održavaju se u složnom za samu zemlju momentu, pa i za EU – čiji je Bugarska član od 2007. godine. Situaciju analizira komentator Petar Iskenderov.

Poslednjih 10 godina je u Bugarskoj prošlo pod znakom najautoritarnijeg lidera postkomunističke epohe – Georgija Prvanova. Sa ubedljivom pobedom na izborima 2006. godine on je postao prvi bugarski predsednik kojem su birači dozvolili drugi mandat. Zasluga Prvanova je integracija zemlje u EU. Pa i u planu razvoja rusko-bugarskih odnosa poslednja dekada je bila puna važnih događaja. Na primer, dogovoreno je učešće Rusije u izgradnji atomske centrale „Belene“, a takođe učešće Bugarske u dva važna gasna projekta – Burgas-Aleksandrupolis i Južni tok.

Ipak bugarska konstitucija nije dozvolila Prvanovu da se kandiduje za treći mandat – i odmah se razgorela ozbiljna borba za njegovog naslednika. Zasad u toj borbi vodi kandidat dalek od Socijalističke partije – kojoj je do svog izbranja pripadao Prvanov. Poslednje sociološke ankete daju prednost kandidatu iz vladajuće stranke „Građani za evropski razvoj Bugarske“ (GERB), bivšem ministru za regionani razvoj Rosenu Plevnelijevu. Agencija Alpha Research mu daje 38,5% glasova u prvom krugu protiv 23,5% za njegovog suparnika, socijalistu Ivajli Kalfinu. Na trećem mestu je predstavnica Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak Meglena Kunieva – 18,4% glasova.

Zasad u svojim izjavama lider predsedničke trke na svaki mogući način podvlači da se zalaže za postupni razvoj rusko-bugarskih odnosa. On ne samo da ne pokušava da stane na put zajedničkim energetskim projektima nego i namerava da napravi od Bugarske „kapiju za ulazak Rusije u Evropu, i Evrope u Rusiju“. „Dve zemlje povezuju odlične prijateljske i ekonomske veze, i ja ću se boriti da te veze jačaju i nikada neću voditi antirusku politiku“, - izjavio je nedavno Plevnelijev.

Ipak teškoća situacije je upravo u tome što je dolaskom na vlast partije GERB 2009.godine i početkom rada premijera Bojko Borisova primetno iskomplikovalo uzajamne odnose Sofije i Moskve. Jedan od prvih koraka novog kabineta je bila provera svih ugovora pod predlogom da se misli na nacionalni interes zemlje pa i na ekologiju. I iako formalno GERB i Bojko Borisov ne dezavuišu učešće Sofije u zajedničkim poslovima sa Rusijom – oni očigledno rade u suprotnom pravcu. Upravo je Bojko Borisov potpisao protokole o učešću Bugarske u izgradnji gasovoda „Nabuko“ kojem EU daje ulogu konkurenta „Južnog toka“. A neželja vlade da realizuje projekat Burgas-Aleksandrupolis je razlog za polemiku između Sofije i Atine, koja je okrivila bugarsku stranu da ruši dogovor da bi ugodila SAD i  EU.

Moskva nije jedina koja je oprezna povodom onoga što se dešava u Bugarskoj. Poslednjih nedelja sa oštrim izjavama o situaciji u zemlji su istupili EU i čak Uprava Vrhovnog komesara OUN za ljudska prava. Oni su osudili nedavne masovne antiromske ispade, koji su provocirani konfliktom u selu Katunica. Sa druge strane i bugarsko društvo ima puno pitanja za istu tu EU, koja mu je obećala u početku godine prijem u šengensku zonu, ali u poslednji momenat se predomislila.

Možda upravo zbog rastućeg evroskepticizma kod Bugara poslanik Evroparlamenta i bivši šef MIP-a Kalfin zaostaje za Plevnelijevim. Jer kako su pokazale nedavni masovni protesti u bugarskim gradovima – zemlja preživljava jedan od najtežih perioda za stabilnost društva.