Nesirovinska ekonomija i svetski finansijski centar u Rusiji

Svi problemi i nesuglasice u vezi sa stupanjem Rusije u STO su rešeni. Ovo je u intervjuu za radio kompaniju „Glas Rusije“ izjavio pomoćnik predsednika Arkadije Dvorkovič. Dan ranije je završena još jedna runda pregovora između Rusije i Gruzije uz posredništvo Švajcarske. I ona je približila zemlje neophodnom kompromisu.

Stupanje Rusije u STO neće biti od koristi samo za nju, već i za sve njene međunarodne partnere. Arkadije Dvorkovič je siguran u ovo. Pomoćnik predsednika je istakao da će to predstavljati logičan nastavak politike Rusije na jačanju njene uloge na svetskom tržištu. U okviru iste ove politike ona priprema osnivanje novog Međunarodnog finanijskog centra u Moskvi. Rad na projektu se odvija punom parom i to u svim oblastima. Istovremeno se formira i neophodna infrastruktura u Moskvi, pobošljava se zakonodavstvo, objasnio je Arkadije Dvorkovič.

Za profesionalce na finansijskom tržištu, koji dolaze da rade u Moskvi to znači jednostavnost procedura registracije, brzinu u rešavanju svih problema povezanih sa svakodnevnim životom. To znači komforne uslove za rad. Kažemo da su finansijski centar i infrastruktura i ljudi. Međutim, ljudi su glavni. Bez ovih profesionalaca neće biti uspeha. Trenutno se odvija rad na ovu temu. Međutim, treba da imamo na umu da stvarajući dobre uslove za finansijski centar istovremeno ih stvaramo i za sve ljude koji žive u Moskvi.

Arkadije Dvorkovič se posebno osvrnuo na rusku rublju i njen položaj na svetskim finansijskim tržištima. Po njegovom mišljenju, privlačnost rublje munjevito raste.

Poboljšali smo uslove za rad s rubljom na međunarodnim tržištima zahvaljujući izmenama zakona i drugih normativnih akata. Čini mi se da će ako budemo išli takvim tempom rublja postepeno osvojiti poverenje prvo naših suseda, a zatim i drugih zemalja kao jedna od valuta koja se pouzdano može koristiti za sve operacije. Kod nas nema ograničenja za vršenje kapitalnih operacija. U ovom smislu je rublja konvertibilna valuta. Recimo ovako: kod nas takvih ograničenja nema više nego kod drugih valuta istih razmera. U svetu rezervnih valuta koje svi koriste uopšte ima vrlo malo. Dolar, evro, u izvesnoj meri engleska fnta, švajcarski franak, japanski jen. Praktično, to je sve. Mislim da se naša valuta po stepenu konvertabilnosti može uporediti s valutama zemalja kao što su Kanada i Australija. U ovom smislu se mi ne razlikujemo mnogo od njih.

Ocenjujući stanje ruske ekonomije u celini pomoćnih predsednika je istakao da će ona već za 5-7 godina prestati da se oslanja samo na sirovinske resurse.

Tempo rasta u nesirovinskim sektorima je veći nego u sirovinskom. To je ogroman plus. Istina, struktura se menja polako, između ostalog, i zbog toga što su cene nafte i dalje visoke. Jasno je da bi udeo naftnog sektora odmah bio mnogo manji ako bi cene nafte bile dvostruko niže. Bez obzira na to da li mi to želimo ili ne da se zbog smanjenja cena nafte promeni struktura. Mislim da ipak želimo da drugi sektori rastu, a da naftni pritom ne pada, - makar da ostane onakav kakav je sad.

Rusija sad ima nekoliko osnovnih pravaca rada na međunarodnoj areni. Prvi od njih predstavljaju zemlje BRIKS. Po rečima Arkadija Dvorkoviča, ova grupa zemalja se trenutno bavi stvaranjem jedinstvenog efikasnog stila rada. On se, na primer, ispoljava u odnosu ovih zemalja prema krizi evrozone: sve one su spremne da pomognu Evropi, ali pre svega kroz stabilizacione mehanizme Međunarodnog monetarnog fonda. Rusija je takođe spremna da radi u okviru „Velike dvadesetorke“ i na predstojećem samitu G20 u Kanu nastupiće s nizom inicijativa. Istovremeno, Moskva nastavlja da sprovodi i samostalnu ekonomsku politiku. Između ostalog, ona je još uvek protiv „poreza Tobina“ – poreza na finansijske operacije. Po rečima Arkadija Dvorkoviča, Rusija se trenutno bavi jačanjem finansijskog sektora svoje ekonomije, a ovavke novine mogu samo da uspore ove procese.