Restartovanje sa osvrtom na sopstvene interese

Američki eksperti ponovo grade modele budućih odnosa Vašingtona i Moskve. Politikološka organiazcija Centar nacionalnih interesa, poznatija kao Niksonov centar, objavila je referat Rusija i nacionalni interesi SAD. Zašto Amerikanci treba da se zamisle?

Autori referata konstatuju: bez obzira na završetak hladnog rata, Rusija i SAD nisu krenule putem stabilne saradnje i nisu postigle strateški paritet. Eksperti ukazuju da mogući povratak Vladimira Putina u predsedničku fotelju principijalno neće izmeniti odnose dve zemlje. Mada popularizaciju američkih interesa u sferi bezbednosti i ekonomije oni direktno vezuju sa povećanjem efektivnosti kontakata sa Rusijom. Pojava sličnog referata redovna je pojava za američki establišment, smatra zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Viktor Kremenjuk.

Ovakvi referati u Americi se često publikuju. Postoje različite grupe, razni zaključkci i razne pretpostavke. Zato ne treba pridavati veliki značaj takvom referatu: on neće uticati bitno i neće ubediti ni administraciju ni njene protivnike šta treba da radi sa Rusijom. Ali sada pitanje odnosa sa Rusijom stiče kritičku važnost. Zato što opozicija aktivno kritikuje Obamu za politiku u pogledu Rusije. Oni smatraju da je on bio previše blag, da je uspeo da podlegne nekim obećanjima Moskve. Zauzvrat je predložio restartovanje. Ali ono nije uspelo. Bez obzira na potpisivanje sporazuma START-3, ostale nade se nisu opravdale. I autori referata pokušavaju da umire Amerikance, govoreći da nikakve opasnosti nema, Rusija je i dalje potrebna i treba sa njom nastaviti dijalog.

Autori referata su uvereni da Moskva i Vašington treba da razmotre novu koncepciju strateške stabilnosti, koja bi odražavala da Rusija i SAD nisu neprijatelji, već potencijalni partneri. Kao potvrdu namera treba smanjiti broj strateških bojevih glava do 1000 komada. Uporedo sa tim američki politikolozi smatraju da Amerika treba da nastavi stvaranje sistema PRO u Evropi i u svetu na osnovu realistične ocene opasnosti. Da podsetio, ova tema je kamen spoticanja u odnosima zemalja: Vašington ignoriše inicijativu Moskve na stvaranju globalnog sistema PRO zajedno sa Rusijom i gradi sopstveni nuklearni kišobran u Evropi. Karakteristično je da američki eksperti pišu o tome da Rusija u ovom dijalogu treba da ima samo „značajan“ glas.

Ništa manje zanimljivo ne deluje teza o tome da u spoljnoj politici američka strana treba da analizira kakva dejstva će dovesti do jačanja rusko-kineske saradnje na štetu američkih interesa. Tačnije, u suštini, razvoj rusko-kineskih odnosa američki eksperti vide kao pretnju.

Ipak autori referata ističu niz sasvim razumnih inicijativa. Na primer, Amerika i Rusija treba da razmenjuju obaveštajne podatke o terorističkim opasnostima, koje predtavljaju opasnost po obe zemlje.

U referatu je izveden još jedan indikativan zaključak: demokratske reforme u Rusiji neće obavezno dovesti do izgradnje demokratije američkog obrasca. Ali Rusija, koja poseduje bogato istorijsko iskustvo, nikada nije postavljala za cilj da u svom socijalno-političkom sistemu kopira američki model. Između ostalog, politikolozi preciziraju da demokratiju na američki način Vašington ipak neće nametati. Konačno, američki činovnici, kako sledi iz dokumenta, treba da uzimaju u ozbir negativne strane koje mogu da dovedu do neuspeha saradnje sa Rusijom – inače Moskva može da naškodi.

Pojava ovakvog referata može da se ocenjuje kao još jedan pokušaj odmerenog prilaza savremenim geopolitičkim realijama u kontekstu američkih interesa. Ipak nije tajna da se slična tačka gledišta ne izražava tako često.