Grčka menja konja

Prevremeni parlamentarni izbori u Grčkoj biće održani 19. februara. O tome su se dogovorile dve vodeće partije zemlje – vladajuća partija levog centra PASOK i opoziciona partija desnog centra Nova demokratija. Do tada će zemljom vladati koaliciona vlada. Ali na njenom čelu neće više biti Georgios Papandreu, čija ostavka je bila jedan od uslova međupartijskog kompromisa.

Smena premijera je korak pre indikativan, nego realno neophodan. To može da ublaži neku socijalnu napetost – i ne više od toga. Mnogo je važnije kakav stav će zauzeti nova vlada, smatra vodeći analitičar agencije Finmarket Andrej Lusnikov.

Sada situacija u vrlo malom stepenu zavisi od toga ko stoji na čelu vlade. I to što Papandreu odlazi, po meni, malo će uticati na realni karakter dešavanja oko grčkog duga. Dobro bi bilo kada bi u novoj grčkoj vladi bilo formirano uverenje da je neophodno koristiti međunarodnu pomoć i pri tome smanjivati neke troškove, između ostalog socijalne. To je jedan scenario razvoja događaja. Drugi scenario je onaj pri kome Grčka ne dobija pomoć. U takvom slučaju može da nastane efekat eskalacije krize u drugim zemljama zone evra. Toga se plaše i investitori i lideri vodećih evropskih zemalja.

U principu, na pregovorima o formiranju koalicione vlade opozicija je obećala da će podržati plan izlaska Grčke iz krize, usaglašen sa EU. Ovaj stav vlasti će morati da potvrde hitno – nema vremena za kolebanje. Jer od bankrotstva zemlju će zaštititi samo krediti EU i MMF. Ipak nova tranša je zadržana dok kreditori ne dobiju jasan signal o daljim dejstvima Grčke. Govori ekspert Evropskog instituta RAN, ekonomista Vladislav Belov.

Nema alternative. Ako do decembra ne bude ponuđen paket mera budžetske štednje, finansijski sistem Grčke će se srušiti. Neće biti čime da se plati dug. Biće realno bankrotstvo. Za to niko nije zainteresovan. U krajnjoj liniji diskusije provocirane izjavom Papandreua o referendumu pokazale su da političke snage imaju dovoljno zdrave pameti radi konsolidacije svojih napora za izvođenje Grčke iz krize putem reformi. Novost je pozitivna ne toliko za Grčku, koliko za zonu evra i MMF. Upravo ovde je bila napeta situacija posle predloga o referendumu, koji bi mogao da se završi negativnim rezultatom i faktičkim istupanjem Grčke iz zone evra.

Niko ne sumnja da stroge reforme neće doneti vladi popularnost u narodu. Socijalni protesti i štrajkovi će se nastaviti. Broj nezaposlenih će se uvećati. Kako svesti negativan odnos stanovništva prema reformama na minimum i pri tome ubediti EU da su dovoljne preduzete mere, rešavaće novi premijer i ministri Grčke. Svoje talente, ne toliko ekonomske, koliko diplomatske, oni će morati da primene već narednih sati. U ponedeljak u Briselu ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos, čije je ime na spisku mogućih novih premijera, govoriće predstavnicima evrogrupe kako Atina namerava da uštedi.