Prva jaka linija Severnog toka

Danas je u nemačkom gradu Ljubminu bio svečano pušten gasovod Severni tok. To je najkraća maršruta ruskog gasa za 26 miliona evropskih potrošača. Isporuke Severnim tokom odgovor su na deficit gasa u EU, prognoziran do 2030. godine.

Kako ističu svi eksperti, Severni tok je dodatni gasni put koji će još više ojačati energetsku bezbednost EU. On će omogućiti da se uvećaju isporuke, što je posebno važno u uslovima kada Evropa pokušava da izađe na kraj sa ekonomskom krizom, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev, puštajući u rad prvu liniju gasovoda Severni tok.

Prirodni gas iz Rusije, električna energija proizvedena na osnovu tog gasa, pomoći će da se osigura pouzdano energetsko snabdevanje stanovnika kontinenta, a to znači učiniće život ogromnog broja ljudi komfornijim. Novi gasovod treba da zadovolji rastuću potražnju za plavim gorivom. Već narednih godina puštanjem u rad njegove druge linije evropski potrošači će moći svake godine da dobijaju iz Rusije do 55 milijardi kubnih metara gasa.

U ovom projektu su uzeta u obzir i pitanja energetske bezbednosti. Posebno mesto zauzima monitoring, koji eksperti vode po 16 parametara odjednom, među kojima su karakteristike vode, biološka sredina, ocena delovanja na ribarstvo i objekte kulturnog nasleđa. Na kraju već do puštanja Severnog toka postalo je jasno da je faktičko delovanje cevovoda na životnu sredinu manje nego što je bilo pretpostavljeno prvobitno.

Po prognozama, već za 20 godina isporuke Severnim tokom će činiti 11% ukupnog obima uvoza prirodngo gasa u EU. Osobensot gasovoda je odsustvo međustanica. Osim toga, veći njegov deo prolazi van granica teritorijalnih voda, zbog čega se smanjuje količina poreza. Prva linija Severnog toka prolazi preko dna pet zemalja: Rusije, Finske, Nemačke, Švedske i Danske. Prvo je cena svake linije bila procenjena na 2 milijarde evra. Ipak kasnije se ipostavilo da projekat zahteva mnogo više ulaganja. Na kraju je cena prve linije iznela 7,4 milijarde evra. 70% vrednosti cevovoda preko dna Baltičkog mora se finansira od sredstava 26 banaka, ostalih 30% od novca akcionara. Trenutno su akceioneri projekta Nord Strim ruski Gasprom, nemačke BASF SE/Vinteršel Holding i EON Rurgas, francuski GDF Suec i holandski Gasuni. Takvo internacionalno parnterstvo najbolji je dokaz efektivnosti projekta, rezimirao je Dmitrij Medvedev.

Uveren sam da su nadalje pred našim državama – Rusijom, EU – novi odlični uzajamno korisni projekti kako u energetskoj, tako i u drugim oblastima, i mi ćemo moći da izađemo na kraj sa svim teškoćama. Budućnost je za nas vrlo dobra.

Između ostalog, glavna resursna baza Severnog toka – Južno-Rusko nalazište u Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu Rusije, takođe se razrađuje u saradnji ruskog Gasrpoma sa nemačkim BASF/Vinteršelom i EON-om. Ovo najveće nalazište uRusiji bilo je pokrenuto u decembru 2007. godine.