Evro gubi poverenje

Što više odmiče kriza, to je više onih koji žele da osiguraju svoje uloge. Nemački kanal ARD objavio je podatke Alensbahaskog instituta za proučavanje javnog mnjenja. Oni su žalosni. Poverenje prema evru kod 71% anketiranih ili je nisko, ili nije uopšte nikakvo. Pretnju po svoju štednju u jedinstvenoj evropskoj valuti vidi 86% Nemaca, konstatovao je program ZDF u rubrici Politički barometar. Uzrok je prost: rastući državni dugovi problematičnih zemalja – kamen o vratu zone evra. Zato nije racionalno držati sva jaja u jednoj korpi.

Diverzifikacija sredtava postala je fiks-ideja i za investitore i za obične građane.

Nije li rano evropljanima da otpisuju evro? Pogrebna raspoloženja posebno su jaka na jugu zone evra, gde ulagači zatvaraju račune u banci u žure da prenesu novac u Švajcarsku, Nemačku ili Englesku. Da li su opravdani strahovi običnih ljudi? Mišljenje Alekseja Kuznjecova.

Bez ponašanja stada tu se ne može. Anketiranje javnog mnjenja, u suštini, ilustruje rezultativnost propagande koja se vodi na televiziji, u novinama o tome da je u zoni evra sve vrlo loše. Tamo je zaista mnogo problema. Svetska ekonomija tek što je počela da izlazi iz globalne krize. I bilo bi čudno očekivati da će u zoni evra biti sve odlično. Što se tiče uloga, u kojoj valuti da se drže, kuda investitori da beže – treba jasno shvatiti ko ima koliko novca i ko ima kakve zadatke. Za sada je švajcarski franak prilično dobar aktiv, ali to takođe nije dugoročna tendencija. Najverovatnije će investitori morati da se trzaju, trče iz jednog aktiva u drugi.

Nemci, za razliku od mnogih drugih partnera iz zone evra, tobože ne bi trebalo da se žale. Grci, Portugalci ili Španci drže svoju ušteđevinu ne samo u švajcarskim, već i u nemačkim bankama i u hartijama od vreednosti, a ne naprotiv, podržavajući samim tim stabilnost nemačke ekonomije. Ekspert Aleksej Kuznjecov objašnjava u čemu su izvori poverenja.

Nemačku su početkom krize vrlo grdili zato što je zemlja svim snagama čuvala radna mesta. To je protivrečilo kanonskim pogledima da u uslovima krize treba terati ljude na ulicu zato što su balast preduzeću. Zašto se sada Nemačka jedina od velikih zemalja EU više ili manje uspešno razvija? Zato što su ljudi kod njih sačuvali radna mesta. Treće mesto s kraja po nezaposlenosti u EU  - bolja je situacija samo u Austriji i Holandiji. Ljudi formiraju unutrašnju potražnju. Nemačka se svih poslednjih godina razvijala na račun izvoza. A sada izvoz kuda – u Grčku ili druge južnoevropske zemlje? Sada izvoz ne može da vuče ekonomiju. Oni imaju unutrašnju potražnju. I ispalo je da su učenici američkih ekonomskih škola savetovali da se radi jedno, a Nemci su krenuli svojim putem. I ispali su u pravu.

Ipak, čak veliki koncerni Nemačke, sami eminenti hartija od vrednsoti, ne libe se da investiraju deo sredstava u inostranstvu. Najvažnije je za sve, i velike i male, jedno: samo da se ne opeku. Mnogoborojne konsalting firme velikodušno dele savete. Preporučuju valutu i akcije zemalja sa pouzdanim pokazateljima. Australiju, Kanadu, Norvešku, Novi Zeland, Japan, Singapur, Tajvan, Hong-Kong, Brazil. Na crnom spisku su SAD. U tom horu se čuju i suprotna mišljenja: bolji objekti ulaganja kapiala su SAD i Velika Britanija. Koga slušati?

Najvažnije je ne juriti ko muva bez glave, savetuje sitnim ulagačima naš ekspert Aleksej Kuznjecov. Ima primamljivih predloga. Deset procenata godišnjih obećava, na primer, Turska i JAR. Dok Nemačka nudi svega 2%. Iovde čovek dalek od tajna madridskog finansijskog dvora, mora da bira na sopstveni rizik. Da bira između pouzdanosti i visokih prihoda.