Američka zvona zvone za evrom

Ne treba se uzdati stabilan kurs evra u odnosu na dolar, a još manje u jak evro. Ovaj savet na stranicama „Fajnenšl Tajms „Dojčland“ (Financial Times Deutschland) daje harvardski profesor Kenet Rogof (Kenneth Rogoff), donedavno – glavni stručnjak MMF. Pošto nema tesnog fiskalno-političkog saveza, što bi zahtevalo izmene ustava zemalja Evrozone situacija će se samo pogoršavati. Naravno, moguća je varijanta potiskivanja slabih država iz elitnog kluba partnera po jedinstvenoj valuti. Međutim, posledice takvog koraka bi bile bolne na granici kraha evra, smatra ekonomski autoritet. Mere za prevladavanje krize u EU Rogof ocenjuje kao očigledno nedovoljne. Temu razmatraju analitičar Sergej Guk i stručnjak Andrej NEČAJEV – predsednik banke „Ruska finansijska korporacija“, a ranije – ministar ekonomije RF.

Bivši glavni stručnjak MMF ne vidi nikakve svetle tačke za poboljšanje situacije u Evropi. Kurs evra je previsok. On se drži samo na inostranoj potražnji. Međutim, nastupiće vreme, predviđa Rogof, kad će investitori masovno početi da beže od evra. „Patuljci“ koji se vrzmaju na deviznim tržištima ozbiljno su poverovali u pouzdanost novog stabilizacionog fonda, a njegova sredstva će biti dovoljna samo za nekoliko meseci. ECB će biti prinuđena da u sve većem obimu otkupljuje „toksične“ dužničke obaveze problematičnih zemalja Evrozone. Efekat će biti kratkoročan. I što je veći stepen rizika, tim aktuelnija će postati potreba rekapitalizacije same ECB ili za račun zemalja Evrozone ili uz pomoć štamparske mašine. U svakom slučaju, posledica će biti teška ekonomska kriza. Profesor smatra da nema šansi za sveobuhvatno rešavanje problema Evrozone u doglednoj budućnosti.

Naš stručnjak Andrej Nečajev, predsednik banke „Ruska finansijska korporacija“ savetuje da se ne žuri s daćom.

„Čini mi se da su glasine o smrti evra preuveličane. Zaista, Evrozona preživljava teško vreme. Najdramatičniji ishod za nju biće ako jedna-dve, a možda čak i tri zemlje napuste Evrozonu. Naravno, to će biti jak potres. Ali čini mi se da će Evrozona u celini opstati. Previše je snage i vremena potrošeno na njeno stvaranje, ona ima mnogo pluseva. Zato je moguće da će zbacivši balast takozvanih „slabića“ Nemačka i Francuska u svakom slučaju sačuvati evro.

Naravno, ako dođe do sužavanja Evrozone kurs evra će pasti. Ali, ne zauvek. Iza njega su jake ekonomije Nemačke i Francuske. Da, one će morati da pomognu izvesnom broju svojih banaka ako se desi defolt Grčke, Španije i Portugalije. Ali ako padne Italija optimističke prognoze mogu biti u izvesnoj meri ponovo razmotrene. Ipak, mislim da do toga neće doći zato što su makroekonomski pokazatelji Italije vrlo dobri. Da, spoljni dug je velik, ali situacija u celini nije tragična. Oni će imati dovoljno novca za podršku svojih banaka kako ne bi dozvolili masovnu krizu banaka .

Mišljenje bivšeg ministra ekonomije RF Andreja Nečajeva deli i većina uglednih evropskih ekonomista. Da, naravno, u bliskoj budućnosti Evrozona će imati teškoća. Međutim, ekonomska osnova na kojoj se drži evro je prilično čvrsta, a da ne govorimo o solidnim zlatnim deviznim rezervama.

Američki stručnjaci na nivou Rogofa verovatno takođe ne žele krah EU. Vašingtonu je potreban ovaj saveznik. Ali ne jak, već je poželjno da bude oslabljen. Kako ne bi pokušavao da razgovara s SAD kao ravnopravan, već najbolje gledajući Amerikance odozdo. Otuda i prekookeanski scenariji finansijske apokalipse s ciljem da se poseje sumnja u pouzdanost Evrope. Tim pre što Evropska unija i sama ima dovoljno svojih orakula, koji predskazuju budući raspad i haos.