Promocija srbstva u vremenu apokaliptičnom

Svi znamo da je veština komunikacije i širenja informacije vrlo bitna za pridobijanje ljudi za neku ideju. Svedoci smo kako naši neprijatelji putem medijske propagande truju (na žalost uspešno) naš narod. Oni putem svih medija, ispiraju mozak narodu i teraju ga da živi, razmišlja i radi  kako oni misle da treba a to često znači protiv samog sebe i svojih vitalnih interesa.

Na žalost dvovekovni proces odnarođavanja elite, pre svega one obrazovane je doveo do žalosne pa i na momente tragične situacije. Stoga ne čudi što su obrazovanje, mediji i kultura, pa i elita sma u dobroj meri ne samo otuđila već i okrenula protiv svog naroda i svoje tradicije i od njih ne treba ništa dobro očekivati. Dakle zaboravimo državu, institucije i tome slično, već u se i u svoje kljuse.

Mi nemamo tu oficijelnu i globalističku propagandnu mašineriju iza sebe, niti ćemo je imati sve dok ne vidimo leđa ovoj korumpiranoj i otuđenoj vlasti, ali to ne znači da ne možemo delovati, tj. propagirati našu ideju – srbstva. Naprotiv, mi to moramo da radimo, ako želimo da pridobijemo svoj narod i da opstanemo! Ovo je borba za ostanak, kako biološki tako i duhovni.

Srbstvo „uživo“

Na prvom mestu i od toga treba krenuti, a tome se treba uvek i vraćati je promocija naše ideje na najefikasniji način koji je svim dostupan a to je „uživo“ to jest kada iznosite naše ideje i objašnjavate vrline i vrednosti naše tradicije pred jednim ili više ljudi. Lično svedočenje, iskreno i sa primerom je najefektnije. Ono deluje direktno i ima najjači efekat ako je pravilno, mudro i iskreno. Osim toga ne zahteva neke naročite resurse.

No pre svega ovoga morate da sa sobom raščistite, šta ste i ko ste. Kad definišete šta je za vas srbstvo i tradicija i kad želite da to drugima prenesete onda ćete  biti jasni i drugima. Druga stvar je da jednostavno i razumljivo sročite ono što hoćete reći drugima i da to bude prilagođeno njima (pol, uzrast, obrazovanje, interesovanja…). Da bi bili uverljivi morate verovati u ono što pričate, što znači pričajte samo ono u šta verujete i što ste kroz iskustvo testirali. Da bi odavali utisak sigurnosti morate biti sigurni u ono što govorite i ono što predstavljate. To se postiže pre svega time da živite u skladu sa onim što govorite ili barem da se jako trudite u tom pravcu.

Prvo poverujte u ono što ćete reći pa će i drugi poverovati u to. To znači da govorite samo ono što znate, ono što ste iskusili i ono u šta zaista verujete i da pazite da ne izađete iz tih okvira. Da bi odali utisak sigurnosti govorite normalno, ali jasno i odrečno (ni tiho jer to smara a niti galamom). Govorite o srbstvu kroz vaše iskustvo, vašu struku, vaša znanja i to će biti ubedljivije nego bilo šta drugo. Izbegavajte da pričate o nečemu što ne znate dovoljno ili nešto što sami niste iskusili, jer to neće nikoga ubediti ni u šta. Pazite se dobro. Jedno hvalisavo preterivanje ili neistina može da vam uništi ceo prethodni trud i napor. O stvarima o kojima niste sigurni, koje ne poznajete dovoljno ili koje niste iskusili ne pričajte. Držite se svoga i biće to dobro.

Poštujte sagovornika, saslušajte ga, vidite šta on želi ili čemu teži i pokušajte mu objasniti kako naša tradicija omogućava celovitu realizaciju ličnosti i afirmaciju svih talenata i aspiracija. Najvažnije je dovesti u direktnu vezu njegove želje i ambicije sa vrlinama i vrednostima srbske tradicije.

Nikada ne prekidajte sagovornika niti mu dirketno protivrečite jer će te ga tako samo povrediti i odbiti od sebe. Nemojte se postavljati kao neko ko je iznad svog sagovornika, već samo kao neko ko deli istinu sa drugima, istinu koja nije njegova već je naša zajednička i nebeskog je porekla. Treba da uvek imate na umu da vam je cilj da svog brata zabludelog vratite domu svom, a ne da demonstrirate neku načitanu sujetu ili aroganciju. Ako ne možete govoriti bez smirenja, ako su vam reči suviše oštre, agresivne, netrpeljive bolje da ne govorite. Imajte na umu da se ovim bavite ne radi sebe već radi spasenja sebe i svoga brata, radi budućnosti naše dece i radi amaneta predaka.

Dve faze u komunikaciji

Ako je vaš sagovornik tvrda srca i negativno se odnosi prema celoj našoj tradiciji, i nacionalnoj i pravoslavnoj, onda je reč o okorelom čoveku koji ne želi da čuje istinu o sebi i nama. Takve ljude treba pokušati vratiti na pravi put, ali je mala šansa i ne treba mnogo gubiti vremena na tu vrstu ljudi. No ni njih ne treba odbacite – treba mu reći eto ako nekada poželiš da čuješ nešto o našoj tradiciji i veri biću tu da ti to kažem ili da te uputim na neke druge koji o tome znaju više. Možda ga odvesti u neku svetinju koja bi malo omekšala njegovo srce. Dakle, takvima pokloniti malo pažnje ali ići dalje ka novom čoveku koji će možda biti rad da nas sasluša i prihvati to što mu govorimo, jer je to za njegovo dobro.

Kada osetite da imate oko nečega zajedniče stavove ili interesovanja onda na tome insistirajte, jer to može biti most preko koga će taj čovek preći ka nama, zapravo vratiti se sebi i svojima. Izbegavajte ono oko čega bi ste se samo gložili i potencirajte ono što je po vama kod čoveka pozitivno to jest u skladu sa našom Tradicijom. Sa nekim se možete složiti oko pitanja vere, sa drugima oko pitanja naše narodne istorije ili pak oko nečeg trećeg i to je ono što će vas približiti tom čoveku.

Prvo dakle govori o onome o čemu se slažete, pa kad se to učvrsti može se kasnije, u drugoj fazi, nekada i dosta kasnije govoriti i o onim stvarima u kojima verujete da vaš sagovornik nema znanja ili vere ili pak da mu je slika toga iskrivljena zbog uticaja modernih ideologija. Tek kasnije onoga ko je patriota i nacionalno orijentisan možete uvoditi u veru ili pak onoga ko je pravoslavan u nacionalna osećanja i stavove. Cilj je te „polovične“ Srbe učiniti celovitim – integralnim Srbima, anacionalne pravoslavce posrbiti a sekularne „srbende“ opravoslaviti. Samo je pravi Srbin onaj koji je i nacionalan i pravoslavan, jer je naša tradicija u sebi integrisala versko i nacionalno, nešto kao kod Jevreja (doduše velika je to razlika, ali nećemo o tome ovom prilikom).

Bitno je biti otvoren za različite ideje i pristupe, pa čak i one za koje vidite da nisu u skladu sa našom svetom tradicijom. Isto tako čoveka doživite kao ličnost a ne kao objekat propagande. Vi želite da se on vrati sebi i srbstvu a ne da ga programirate ili da ga smarate neprekidno sa vašim idejama i stavovima. Nekada je bolje da on pokrene priču, drugi put da govorite o nekim običnim stvarima koje isto tako mogu da se dovedu u vezu sa vrlinama i vrednostima naše svete vere i tradicije.

Ne pritisakjte ljude suviše sa činjenicama i istinama naše Tradicije, ali nemojte ni da ste nemarni prema ovom zadatku, niti da se stidite toga šta ste. Neki neće da misionare srbstvo i svetosavlje jer to nije popularno i boje se da će ispasti smešni, a to opravdavaju time da neće da ispadnu kao sektaši. To je pogrešno i štetno kao i sektaško napadno propagiranje svojih ideja i stavova. Dakle ni sektaški agresivni pristup a ni stid ćutanja pred svojom tradicijom i svojim precima. Ko se stidi njih i oni će se njega stideti, i on će se na kraju i sam sebe stideti.

Svakom ko sa nama komunicira treba da bude jasno ko smo i šta smo. No to ne da sme da je cilj već treba da pokušavamo da ga uvedemo u vode naše žive narodne tradicije. Kao što smo rekli treba da vidimo šta je to kod čoveka ono što ga veže za tradiciju i na tome insistirati – to mogu biti verski osećaji koje treba produbiti i ocrkoviti to mogu biti patriotski stavovi koje treba ojačati. Princip je da – svako ko nije protiv nas ,sa nama je ili može biti sa nama.

Koncentrični krugovi „srbstva“

No treba biti svestan stepenova međusobnih odnosa i nivoa bliskosti. Sa onima sa kojima delimo istine tradicije i srbskog načina života smo u zajednici a sa onima sa kojima delimo neke stavove i uverenja treba da imamo dobru saradnju. Sa onima sa kojima nemamo ništa zajedničko želimo da budemo u dobrim odnosima. S tim da nam je cilj da ovi iz treće grupe pređu u drugu a ovi iz druge u prvu. No treba biti strpljiv jer je nekada prelazak iz jedne u drugu grupu brz i desi se u jednom momentu a nekada traje dugi niz godina. Mi treba da sejemo a kad će se i gde primiti nije do nas.

Drugi problem je da i kada ljudi prihvate ideje naše Tradicije onda nije lako da ih slede i primenjuju u životu. Potreban je trud i napor, žrtva i neprijatnosti a za to ljudi imaju malo volje. Stoga ih je potrebno bodriti i uvesti u krug ljudi koji su na sličnom stepenu puta kojim se danas ređe ide. Potrebno je govoriti o nagradi na kraju puta ili pak o tome kako prolaze oni koji izdaju svoju veru i svoj narod. Takvi upečatljivi primeri iz okoline onoga kome govorite se urežu u dušu i dugo pamte.

Potrebno je govoriti ljudima kako je potrebno da odrastu i preuzmu odgovornost za sebe i svoje bližnje i kako to niko drugi umesto njih neće uraditi. Naša Tradicija poseduje ogroman rezervoar energije i snage koji dobijaju oni koji krenu tim putem i koji praktikuju vrline i vrednosti Tradicije. Veliku pomoć daju duhovne discipline i tehnike naše milenijumske Tradicije.

To znači da po meri nečije zrelosti i snage  treba  ga suočavati sa izazovima i iskušenjima, a ne obećavati lako putovanje u srećniju budućnost kako to čine lažne i lažljive evropske ideologije i mode. Treba reći – ti si čovek i ti si odgovoran za sebe, svoju porodicu, svoje bližnje i svoj narod i moraš da se boriš do poslednjeg daha i da ostaneš čovek – kako bi rekao naš sveti Patrijarh „borimo sa ali budimo ljudi“. Naša dužnost prema sebi i svojoj duši, prema mrtvim precima koji su se borili za našu slobodu i blagostanje, kao i prema nerođenim potomcima je da budemo borci i vojnici za pravdu, veru i narod. Ratnici svetla protiv svetske tame koja nas obuzima koji se bore svaki dan i do poslednjeg daha ne misleći na ishod – jer naša borba „nije od ovoga sveta“.

Posebnu pažnju posvetite mladima jer ako za naš način života i za vrline i vrednosti naše tradicije ne pridobijemo njih onda je to najteži poraz. Omladini treba pristupiti pažljivo i prilagođeno njihovom uzrastu i interesovanjima. Mlade je potrebno zainteresovati kako pristupom temi, tako i mestom. Tema je ono što i njih zanima – kroz muziku ili obrazovanje ili sport ili nešto drugo, a mesto je u vezi sa tim – mesto okupljanja, gde idu, gde izlaze a to može biti i mesto zabave ili fejsbuk na internetu.

Oni žele da budu članovi neke grupe, da se osete delom nečega bitnog i ako se formira neka grupa mladih koji slede put tradicije oni će verovatno ostati na tom putu. Za početak je dovoljno da postanu svesni svoje tradicije i svoje pripadnosti te da im se da ono osnovno o tome. Treba videti koje to zaista interesuje i koji tome teže a kojima je to tek prolazna moda i „životni stil“.

Ako se kojim slučajem dvoumite i mislite o tome da nemate dovoljno obrazovanja ili vremena ili novca da promovišete srbski stil života  setite se kako je grupa siromašnih ribara oko galilejskog jezera proširila Istinu širom sveta. Svako od nas može i mora da učini nešto za sebe i za druge kroz širenje istinitog i pravednog puta. Neko to može u svojoj porodici, neko na poslu, neko sa prijateljima, neko u medijima ili negde drugde. Svaka prilika je dobra prilika da učinimo nešto dobro i pomognemo druge, a najveće dobro koje nekom možete da učinite je da ga uputite na pravi i spasonosni put tradicije.

Napravite medij – postanite medij

Kada ste savladali taj lični nivo i kada vidite da imate uspeha u „ubeđivanju“ ljudi onda možete preći na sledeći nivo – propaganda i medij. Iako se čini da je „propagiranje“ srbstva prejaka reč to je istinska potreba našeg naroda danas. Potrebno je na svaki način, a naročito savremen način promovisati srbstvo i pravoslavlje među ljudima oko nas. Ideja je da kroz najnovije medije i tehnike promovišemo jednu drevnu tradiciju i jedini normalan način života danas.

Ako možete pokrenite neki medij, časopis ili internet sajt ili pak pišite za neki postojeći medij ili nastupajte ako ste u mogućnosti negde. Jedna radijska emisija može imati posle nekoliko godina redovnog emitovanja veliki uticaj. Internet omogućava veliki dijapazon promocije naše ideje sa malo resursa, ali sa dosta rada.

Dakle svako od nas može otvoriti neki blog i nalog ili grupu na fajsbuku, obilaziti forume i ostavljati linkove i komentare svakodnevno. Tako su neki uspeli da svakodnevnim radom bez nekih značajnih ulaganja, dođu do desetina hiljada internet čitalaca i da ih o nečemu obaveste. Ovde je najbitnija upornost i sistematičnost, pa rezultati kroz neko vreme dolaze.

Drugi način je da u svom mestu okupite nekoliko istomišljenika i napravite udruženje građana i krenete u određene aktivnosti. To može biti organizacija promocija, tribina ili nekih sličnih promotivnih aktivnosti. Možete organizovati humanitarni rad ili neku drugu društveno korisnu aktivnost, a da kroz nju promovišete naš tradicionalni pogled na svet i srbski način života. Ni tu ne treba mnogo novca, a i nije neki zahtevan posao koji mogu raditi samo stručnjaci. Kroz aktivnosti ovog tipa ćete se razvijati i usavršavati, graditi tim i napredovati ka novim nivoima i oblicima aktivnosti. Potrebno je samo početi nešto raditi u tom pravcu. Krenite slobodno u ove akcije jer kad čovek radi nešto dobro, dobrim mu se vraća i ne treba da se boji, pomoć će se uvek naći da se posao odradi.

Treba biti realan i ne zadavati neke nerealne ciljeve – tipa „napravićemo stranku i pobediti na izborima i spasiti Srbiju“, već prvo napraviti grupu koja će nešto raditi na planu širenja i jačanja ideja tradicije. To može biti na prvi pogled nešto sitno – jedna dve tribine o svetosavlju i srbskoj slavnoj istoriji ili pak sakupljanje nešto novca da se pomogne lokalnoj crkvi ili nekom kome je baš potrebna pomoć.

Ideja ima mnogo, a vi vidite šta možete, šta hoćete, za šta imate talente i preduslove. Pre svega pogledajte sa čim raspolažete na početku – koliko ljudi, kojeg profila, obrazovanja i interesovanja, koliko resursa i tome slično i prema tome definišite početni projekat. Ako su ljudi sa kojima želite nešto da radite crkveni možete organizovati pomoć uređenju crkve ili pak organizovati tribine o veri i tradiciji u svom mestu. Ako su ljudi sa kojima želite nešto zajednički da pokrenete obrazovaniji i imaju političke ambicije, možete pokrenuti neki lokalni medij (sajt, bilten, časopis ili nešto drugo). Ni tu ne treba biti pretenciozan i megaloman kako to naši ljudi često znaju biti pa bi odmah da pokrenu televiziju, radio, dnevne novine ili „najjači portal u zemlji“. Vidite šta je realno i u smislu resursa ali i u smislu kvaliteta programa i pokušajte ostvariti nešto dostižno.

Lokalni mediji imaju dosta prostora za delovanje onih kojima novac nije u pravom planu. Tako da ako ste spremni da volontirate, barem u prvo vreme, možete da pišete za neke lokalne novine ili pak da vodite neku emisiju na lokalnoj radijskoj ili TV stanici. Pri tome nemojte biti direktni u smislu – hoćemo srbsku priču, već probajte preko posrednog pristupa – napravite nešto što ima veze sa etno-pričom ili običajima ili prirodnim lepotama ili turizmom, pa kroz to na mala vrata treba gurati naše ideje i vrednosti. Trebamo biti mudri kao zmije i bezazleni kao gopubovi. Ne treba ići glavom kroz zid već mudro okolo naokolo i uraditi ono što treba.

Sve ovo je rečeno ne da bi se neko obeshrabrio već naprotiv da bi se što više ljudi osmelilo da se ne stidi svoje pripadnosti srbskoj pravoslavnoj tradiciji i da je otvoreno, iako bez nametanja, iznosi i prezentira i u svojoj okolini i na širem planu ako je u prilici. Slobodno se usudite i nemojte se ustručavati misleći „eto šta će mi reći ljudi“ ili pak „nisam dovoljno pametan“ niti da nalazite opravdanja tipa „ne bih da budem nametljiv kao sektaš“. Nama je danas kao narodu pre svake reforme potrebna reforma duše i reforma ponašanja, a to je moguće samo ako se promovišu srbske tradicionalne vrline i vrednosti. Živi egzistencijalni povratak tradicije i tradiciji i njeno širenje među ljudima oko nas su naš prvi i osnovni zadatak.

 

Izvor: Vidovdan.org