sreda, 16. nov 2011, 13:15 -> 14:12

Pojeftinjuju krediti?

Narodna banka Srbije očekuje da pojeftine krediti zbog niže referentne kamatne stope i manjeg rizika zemlje u odnosu na okruženje. Referentna kamatna stopa će se snižavati i u narednom periodu, kaže viceguverner Bojan Marković.

Krediti u zemlji će pojeftiniti, delom zbog smanjenja referentne kamatne stope NBS, ali i zbog nešto bolje pozicije premije rizika zemlje u odnosu na države u okruženju, procenjuju u Narodnoj banci Srbije.

Viceguverner NBS Bojan Marković

Referentna kamatna stopa će se snižavati i u narednom periodu, najavio je viceguverner NBS Bojan Marković na konferenciji za novinare, dodajući da je ona sa 12,5 pala za šest meseci pala na 10 odsto.

Marković je istakao da na to koliko će pojeftiniti kredit utiču tri faktora - referentna kamatna stopa, rizik zemlje, ali i rizik pojedinca koji uzima kredit.

"Ne znači da će kamatne stope biti smanjene za svakog pojedinca", rekao je Marković i naveo da je NBS u nešto boljoj poziciji nego druge zemlje, jer su kamate u Srbiji inače dosta visoke, što otvara veći prostor za monetarnu intervenciju.

Marković je naveo da je učešće problematičnih kredita u ukupnim zajmovima 18,8 odsto, ali je naglasio da više treba gledati na strukturu tih zajmova. Veliki broj problematičnih pozajmica je iz perioda od pre deset godina i oni ne predstavljaju realno stanje, zbog čega treba tražiti način za njihovo otpisivinje.

U NBS su podsetili da je Srbija u mnogo boljoj situaciji od drugih zemalja u okruženju, navodeći podatak da je od 2008. do juna 2011. godine, veći rast učešća problematičnih kredita bio u Bugarskoj 11 odsto, Mađarskoj 9,4, Sloveniji 9,9, dok je u Srbiji taj rast iznosio 7,4 odsto.

Rizik Srbije kao zemlje koji utiče na cenu kredita, nešto je lošiji nego u Italiji, na sličnom je nivou na kojem su Hrvatska i Mađarska, a stojimo mnogo bolje od Portugala.

Viceguverner je naveo i da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada, a u oktobru je bila 8,7 odsto. Do pada inflacije, naglasio je viceguverner, dovešće smanjenje cena hrane, a očekuje se i da će rast regulisanih cena u 2012. godini biti sporiji nego ove godine.

Marković je naveo da je NBS projektovani ovogodišnji rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) smanjila sa 2,5 na oko dva odsto, na osnovu očekivanja stagnacije ekonomske aktivnosti u evrozoni.

On je kazao i da je dinar stabilan najviše zbog stranih direktnih investicija, pre svega belgijskog Deleza i italijanskog Fiata. Strane direktne investicije u prvih deset meseci, kako je danas rečeno u NBS, procenjene su na 1,5 milijardu evra.