Budžet u kontekstu krize

Budžetski problemi u centru su pažnje aktuelnog sastanka ministara finansija EU u Briselu. Nikako im ne polazi za rukom da usaglase sa Evropskim parlamentom prihode i rashode za narednu godinu, da takoreći spoje nespojivo: težnju poslanika da privuku u budžet što više sredstava – znači, više i da potroše – i štedljivost nacionalnih ministarstava finansija 27 zemalja. Jer budžet EU, kao što se zna, na 80% formira se od uloga zemalja članica.I on je već postao legenda. Ne samo da stalno raste (u narednoj godini uvećaće se za 133,1 milijardu evra), već se još i sredstva iz njega usmeravaju nasumice. Od programa obuke pasa do koncerata Eltona Džona. 2012. godine planirano je uvećanje troškova, osim ostalog, za pomoć Palestini i uvećanje broja zaposlenih u Evropskom parlamentu. Komentar direktora Instituta za probleme globalizacije, akademika Mihaila Deljagina:

Nesumnjivo, novac iz budžeta se troši u mnogome neefikasno. Ali budžet EU je makar transparentan. Kada je u štampu dospela inforamcija da je ministarstvo odbrane kupilo pozlaćeni krevet, podigla se buka. A vojska je ubeđivala da je kupovina bila opravdana... Jednom reči, nenamenski troškovi su nevolja svih budžeta. A ako ćemo ozbiljno, jedini način borbe protiv depresije je zamena smanjene komercijalne potražnje rastućom državnom. Između ostalog, potražnjom od strane budžeta. Druga je stvar što treba uvećavati troškove ne na, uslovno govoreći, pomoć Palestini, već na proizvodne projekte, koji mogu da donesu profit, da postanu pokretač privrede. Nisam uveren da je evropska birokratija u stanju da predloži takve projekte. Ali ponavljam: mehaničko smanjenje troškova upravo je ono što je dovelo svet do Velike depresije 20-ih godina prošlog veka i što vodi do nove depresije danas.

Otukud takav pesimizam? Berze su se dolaskom premijera tehnokrata u Grčku i Italiju osokolile. Grci, po svemu sudeći, glasaće za program smanjenja troškova, dobiće tranše. Znači, bankrotstvo koje bi moglo da se desi u decembru, neće se desiti.

Mihail Deljagin.

Opasnost od bankrotstva Grčke bledi pred banrkotstvom Italije, mnogo većim problemom. Ali želimo da verujemo da istanjivši svima živce, oslabivši evro (za šta je krajnje zainteresovan valutni savez), evropljani će krizu prevladati. Mada nema 100% garancije. Evropska birokratija ume da preduzima bezumne stvari. Setio se kako je 2004. godine ona prvo odobrila Rusiji stupanje u STO, a zatim, kao da ništa nije bilo, istakla dodatne uslove. Ona je nedosledna i nepredvidiva. Da li su ideju smanjenja zone evra od čega će gigantsku štetu pretrpeti oni koji će sve i rešiti – Nemačka i Francuska. Ideja je unapred loša. Zašto su tada sondirali javno mnjenje? Ne zna se.

Ruski eksperti uvek bodro izjavljuju da kriza u zoni evra ne dotiče naše intrese. Kakvo je vaše mišljenje?

Na rusku ekonomiju, govori akademik Deljagin, ona se odrazila u punoj meri kada je u septembru zbog bojazni od bankrotstva Grčke i pojave manjeg deficita likvidnosti u zoni evra, krahiralo naše tržište fondova, pala rublja. Posledice nisu ispravljene do danas. Zato Moskva tako pažljivo prati dešavanja u Evropi.