Tri veka Lomonosova

Sve je saznao u sve je prodro, - pisao je pesnik Aleksandar Puškin o velikom ruskom prosvetitelju Mihajlu Lomonosovu, čija se 300. godišnjica obeležava danas, 19. novembra. Svojom  džinovskom delatnošću u mnogim sferama znanja on je dokazao da su nauka i obrazovanje osnova moći države.

300. godišnjica Lomonosova  nije samo praznik ruske nauke, obrazovanja i istorije – to je praznik svetske kulture. Zato je UNESKO objavila ovu godinu Godinom Lomonosova, - ističe akademik RAN Aleksandar Čubarjan.

UNESKO je organizacija, koja objavljuje godinu u čast ljudi svetskog glasa. To je priznanje Rusije i Lomonosova kao čoveka, koji pripada kulturi čitavog čovečanstva. Lomonosov je bio enciklopedista – hemičar, geolog, pisao istorijska dela, romane, ode, pesme. On je bio apsolutno edinstveni. On je osnivač mnogih naučnih pravaca, osnivač Moskovskog univerziteta. Njegova višestruka  delatnost izlazi iz okvira 18. veka.

Neobična je njegova sudbina. Seljački sin iz severnog sela, samouk, željan znanja, uz povorku tovarnih kola otišao je u Moskvu. On se upisao u Slovensko-grčko-latinsku akademiju, zatim je nastavio studije u Peterburgu, a kasnije u Nemačkoj. Proučavao  je hemiju i rudarstvo, pet godina je živeo u Marburgu i Frajburgu.  Inače je u Marburgu  nedavno otkriven spomenik Lomonosovu. Ove godine su zabeležene neviđene posete  biblioteci tog grada, gde se čuva mnoštvo radova, crteža i tehničkih crteža tog genija.

U Nemačkoj je Lomonosov oženio Nemicu Elizavetu Hristinu Cilh. Sve do kraja  života su živeli složno.

Kad se vratio u Rusiju, Lomonosov je objavio mnoge naučne radove, napravio važna otkrića u hemiji i fizici. On je sprovodio jedinstvene astronomske observacije, bavio se proizvodnjom stakla i porculana, razrađivao plan arktičkog severnog morskog puta, pisao pesme i ode, stvorio teoriju gradnje stihova. Prvi od ruskih naučnika je on bio izabran za člana  niza stranih akademija nauka.

Lomonosov je razmatrao istoriju Rusije u opšteevropskom kontekstu, - ističe dopisni član RAN Andrej Saharov.

On je bio prvi istoričar, koji se pridržavao stava civilizacionog razvoja. Za njega je Rusija deo svetskog razvoja. Velika zasluga Lomonosova je što je predstavio izvore ruske istorije, formiranje drevnoruske države sa centrom u Novgorodu i Kijevu kao dela razvoja opšteslovenskog sveta.

Mihajlo Lomonosov je 50 godina pre Lavoazjea otkrio zakon očuvanja mase. On je govorio 12 jezika. Nema mnogo ljudi, kojima je poznato da je ruski Leonardo projektovao projektil sa vertikalnim uzletanjem, prototip savremenog helikoptera. Inače Lomonosov kao pronalazač nije znao za granice.

Uveče 19. novembra će u Moskvi blizu univerziteta «Lomonosov» u čast praznika biti organizovan grandiozni vatromet. Pre toga će na teritoriji Moskovskog Državnog univerziteta biti zapaljena simbolična  vatra Znanja od buktinje, koju su studenti doneli iz sela Holmogori Arhangelske oblasti, gde je pre tri veka bio rođen Mihajlo Lomonosov.