Delta Mekonga

Toliko pirinča nema nigde na svetu. Čak tri žetve godišnje. Ne to nije Kina, to je delta reke Mekong u Vijetnamu. Ali ona je mnogo više od samog pirinča, iako od njega najviše zavisi.

Mi To (My Tho) je glavni grad provincije Tian Giang u Vijetnamu i udaljen je oko dva sata vožnje od glavnog grada Ho Ši Min. Ima oko 160.000 stanovnika i većina ljudi ga koristi kao početnu tačku za obilazak čuvene delte.

Sam grad nije toliko zanimljiv, a turisti su retki, osim onih koji se upuste u avanturu putovanjem čamcima kroz okolne kanale ili istraživanje nekoliko rečnih ostrva koja se nalaze u blizini. Najzanimljiviji za turiste je Bao Din (Bao Dinh), kanal duž kojeg se prostire velika pijaca tropskog voća. Trgovinom se uglavnom bave žene koje nose tradicionalne šešire od bambusa. Veoma su uporne i ne puštaju mušterije dok ne kupe nešto, a sa turistima se pogađaju za cenu na vijetnamskom jeziku, pa ko se kako snađe.

Mladi Vijetnamac Dong je vlasnik kanua koji krstari kanalima oko grada i često prevozi turiste kao vodič. Za 60 dolara odvešće vas u osmočasovni izlet po kanalima u okolini grada.

- Turisti su ovde retki, pa će svi buljiti u vas a opsedaće vas i deca da im udelite neki dolar - objašnjava Dong turistima na lošem engleskom kako se ponaša lokalno stanovništvo.

Tura počinje uskim, sporednim kanalima u blizini grada. Tu se može upoznati pravi život delte. Vijetnamci ovde uglavnom žive u kućama na vodi koje se pre mogu nazvati šupama. U nekima od njih se nalaze restorani koji služe vijetnamske čajeve i specijalitete lokalne kuhinje uz nepodnošljivo glasnu muziku. Dong svojim putnicima preporučuje "Hoa Ai" koji je poznat po dobroj hrani, ali je možda malo skuplji za lokalne standarde. Kelneri ponekad pokušavaju da prevare turiste pa treba voditi računa o cenama. Za nešto manje od 10 dolara po osobi može da se pojede lokalni specijalitet, riba koja se zove slonovske uši. To je pržena i veoma ružna riba, ali je zaista ukusna. Treba probati i grilovani pirinač s bananama, koji po izgledu podseća na sarmice sa zeljem.

Posle obilnog obroka put se nastavlja ka Ostrvu kornjača, dok se u kanalima odvija uobičajeni život. Dok žene trguju, muškarci pecaju i skupljaju blato sa rečnog dna za grnčariju, a deca se bezbrižno kupaju u mutnoj i prljavoj reci. Na ostrvu postoji odlična prodavnica u kojoj se prave slatkiši od kokosa, a i turisti se mogu okušati u njihovom pravljenju. U povratku za Mi To posećuje se Ostrvo jednoroga i prolazi se kroz nekoliko sporednih kanala.

Dong svojim putnicima na rastanku poklanja kutiju bombona od kokosa. Za čuveni Vijetnamski specijalitet, pečene pse moraćete da odete na sever zemlje. Gadljiviji će biti prezadovoljni ružnom ribom slonovske uši.

Kako stići:

Avionom od Beograda do Atine kompanijom "Olympic Airlines", a zatim preko Singapura do Ho Ši Mina kompanijom "Singapur Airlines". Ceo put traje nešo više od 24 časa. Od Ho Ši Mina do Mi Ta dolazi se autobusom ili kolima i za to je potrebno oko dva sata vožnje.