Evroazijski saobraćajni sistem: ključna uloga Rusije u formiranju evroazijskog saveza

Uloga Rusije kao ključne karike evroazijskog saobraćajnog sistema će rasti. Jačanje takvog sistema biće pouzdana osnova Evroazijskog Saveza. Perspektive integracije saobraćajnog kompleksa Rusije u međunarodni saobraćajni sistem razmotriće učesnici foruma Saobraćajna nedelja 2011. u Moskvi.

Evroazijski Savez ne treba da postane novi SSSR, niti da zameni ZND, to je karika koja povezuje Evropu i Azijsko-Tihookeanski region. Posebno tesna treba da bude integracija članova Evroazijskog Saveza u ekonomskoj sferi. A to je jednostavno nemoguće zamisliti bez razvoja snažne saobraćajne infrastrukture, koaj osigurava brzo premeštanje tereta iz Azije u Evropu i suprotno. Ovde Rusija, sa njenim jedinstvenim geografskim položajem, može da osigura ulogu mosta između dva regiona. Trenutno Azijski region, koji sadrži Japan, Kinu, zemlje Jugoistočne Azije, ima potrenu za kanalom brze robne razmene sa Zapadnom Evropom. Rastuću robnu razmenu treba da osiguraju novi kopneni koridori sa multimodalnim prevozom. Prebacivanje kontejnera iz luke Vostočni do finske granice preko teritorije Rusije trajaće manje od 13 dana i koštaće 1600 dolara. To je tri puta brže i dva puta jeftinije od maršrute preko Sueckog kanala, čiji je kapacitet ograničen. Ipak saobraćajni kompleks Rusije, u prvom redu železnica, ima potrebu za ozbiljnom moderizacijom, ističe analitičar investiciono-finansijske kompanije Metropol Andrej Rožkov.

Trenutno tok tereta između Evrope i Azije prilično je mali, teereti idu iz Azije u Evropu više od nedelju dana, i takva brzina može da ne zadovolji pošiljaoce tereta. Osim toga, cena prevoza železnicom prilično je velika, što takođe plaši kompanije. Kako bi se promenila situacija, RŽD i ruska vlada kao osnovni akcionar ruske železnice treba da poboljšaju saobraćajnu infrastrukturu. Reč je o povećanju prosečne brzine za teretne vozove. Radi toga su potrebne investicije kako u same pruge, tako i u modnerizaciju lokomitiva i vagona.

Proces modernizacije je u toku, i novi snažni vozovi počinju da rade. Kompanija RŽD, na primer, potpisala je ugovor za kupovinu preko 200 najnovijih brzih lokomotiva, u čijoj proizvodnji su učestvovali ruski Transmašholding i francuska kompanija Alstom. To je prva ruska dvopogonska lokomotiva sa asinhronom vučom. Ona može da radi na prugama sa različitom elektrifikacijom.

U Saobraćajnoj nedelji 2011. će učestvovali preko 3000 predstavnika vlasti i biznisa, niz poznatih stranih eksperata u oblasti saobraćaja, među njima Entoni Mej, predsednik Svetske konferencije udruženja saobraćajnih istraživanja.