Raspad Belgije zadržava samo kralj

Nije uspeo pokušaj radikalnog obnavljanja i otvaranja epohe sopstvenog preporoda u Belgiji, o čemu je pre svega mesec dana svečano objavljivao Elio Di Rupo – predsednik socijalne partije frankofonog regiona Valonija. Juče, 21. novembra Di Rupo je predao kralju Albertu II molbu za ostavku s dužnosti glavnog posrednika na međustranačkim pregovorima za formiranje vlade zemlje. Pregovori su propali pošto političari nisu mogli da usaglase budžet za iduću godinu. A ako do 31. decembra Belgija ne dostavi Evropskoj komisiji svoj budžet-2012 i program strukturnih reformi državnog sektora, ITAR-TAS prenosi da će kraljevina biti kažnjena sa 700 mil. evra u skladu s novim propisima budžetske discipline u evrozoni. I sve to na fonu beskrajne unutrašnje političke krize. Detalji od našeg analitičara Nikite Sorokina.

Podsetiću: Belgija već više od godinu i po dana živi bez prave vlade. U osnovi međupartijskih raspri je stari spor između Flandrije i Valonije o tome ko od njih više ulaže u nacionalnu ekonomiju, dakle i u budžet. Potpuno je očigledno da prilično jaka Flandrija u uslovima evropske krize ne želi više da finansira socijalne rashode i neefikasnu ekonomiju Valonije. Ovih dana je Bart De Vever, lider najveće flamanske partije „Nova flamanska alijansa“ to rekao otvoreno istakavši da bi Flandrija sama po sebi mogla da ostvari ekonomske pokazatelje Nemačke.

Flandrija je zbog finansijskih i ekonomskih prednosti u povoljnijem položaju od Valonije i flamanske političke snage na svaki način pokazuju ovu nadmoć. Stručnjak radija „Glas Rusije“, doktor istorijskih nauka, glavni naučni saradnik Instituta za Evropu Vladimir Švajcer je u intervjuu za našu radio stanicu istakao:

Stranke koje ulaze u koaliciju ili mogu da uđu u nju iz Flandrije izražavaju tačke gledišta koje se međusobno vrlo malo razlikuju. Prva je: niko – od krajnjih radikala do umerenih hrišćanskih demokrata – neće da plaća za Valoniju. Druga je: partija „Flamanski interes“, koja je u principu ultranacionalnistička i separatistička partija smatra dase Belgija već iscrpela kao jedinstvena država i treba da se podeli. I postoji srednje mišljenje po kojem Belgija od federativne treba da pređe u konfederativnu strukturu. 

Sa svoje strane, nastavlja Vladimir Švajcer, frankofoni Valonci su prinuđeni da se bore za svoje mesto pod suncem. Pošto oni u suštini nemaju kud da se denu, slaba im je ekonomija. U odgovor na ideju da se pridruže Francuskoj u svojstvu autonomije Pariz je jasno stavio do znanja da još jedan depresivan region tamo nije potreban. Po rečima stručnjaka Valonija sama po sebi, odvojeno od Belgije ne predstavlja ništa. Zato su pre mesec dana frankofoni čak učinili ustupke Flamancima u podeli državnih ovlašćenja.

Međutim, ovi manevri, kao što vidimo, nisu doveli do racionalnog rešavanja krize vlade. I ovde treba imati u vidu da je na politički sukob u kraljevini jako uticalo pogoršanje opšteevropske situacije. Separatisti su dobili dodatne motive za rekonstrukciju postojećeg modela državnog uređenja zemlje. Belgijska vrhovna vlast koju predstavlja monarh još nekako uspeva da integriše različite političke tendencije. Dok je kralj živ i zdrav proces raspada Belgije će se sporo odvijati. Međutim, u izvesnom trenutku njegova dinamika može naglo da se ubrza.