Čarobni štapić ili teret?

Brisel traži podršku za izdavanje evroobveznica, dok Nemačka tvrdi da bi to samo prebacilo teret tuđih dugova na njene poreske obveznike. Prezadužene članice EU u obveznicama vide izlaz iz krize.

U evrozoni vodi se nova debata - dok Berlin tvrdi da evroobveznice nisu čarobni štapić za finansijsku krizu, ističući da će obveznice samo doneti tuđi teret domaćim poreskim obveznicima, Brisel traži podršku za njihovo izdavanje.

"Ako uopšte treba da se razmatraju evroobveznice, to treba da bude učinjeno na kraju krize. Smatram da nije dobro što ih ponovo pominjemo usred krize, kao da su one rešenje za nju. Dugoročno gledano, one to nisu", smatra nemačka kancelarka Angela Merkel.

Evropski zvaničnici ubeđuju Nemce da evroobveznice ne bi značile da neodgovorne države članice žive na račun odgovornih.

"Jasno je da bi svaka vrsta evroobveznica morala da ide paralelno sa daleko strožim fiskalnim nadzorom i koordinacijom. Ne možemo da tolerišemo da se krše zajednička pravila, jer smo videli da to ide na račun drugih zemalja članica", ističe evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren.

Kamatne stope na pozajmice mnogim zemljama evrozone rekordno rastu. Prihodi na nemačke državne obveznice su pali i zato je na tržištu obveznica u evrozoni velika neravnoteža.

Ni nemačka ekonomija, iako najjača u Evropi, nije otporna na dužničku krizu u evrozoni, gde završava najveći deo njenog izvoza. Prognoza rasta za sledeću godinu smanjena je na svega jedan odsto. Normalno je, međutim, da Grčka i druge prezadužene zemlje u evrobveznicama vide spas.

"Evroobveznice su instrument koji bi mogao da pomogne da se odgovori na probleme. Međutim, one ne mogu biti procenjene izolovano, njihova moguća delotvornost mora da se vidi u širem okviru ekonomske politike", smatra predsednik grčke vlade Lukas Papadimos.

Grčki premijer je završio razgovore sa evropskim zvaničnicima, a italijanski počeo. Mario Monti usklađuje reformske poteze Rima sa Briselom, gde hvale njegovu posvećenost rešavanju krize.