Nove sankcije protiv Irana

EU je spremna da uvede nove oštre sankcije protiv Irana. Pretpostavlja se da će EU prestati da kupuje iransku naftu i zamrznuti strane račune Centralne banke Irana.

Autor projekta novih sankcija je Francuska. O tome će najverovatnije biti govoreno na sednicama evropske vlade od 1. do 8. decembra. Treba reći da su ove nedelje slične sankcije protiv Irana uvele SAD, Kanada i Velika Britanija. One takođe ne uvoze iransku naftu, a svojim bankama su zabranile da bilo kako sarađuju sa finansijskim sektorom Irana. Razlog za nove sankcije je stari – nezadovoljstvo iranskim atomskim programom, koji je, prema uverenjima Irana, civilnog karaktera, a prema uverenjima svih ostalih – vojnog. Ipak sukobljenost Irana i zapadnih zemalja je počela ranije, kaže zamenik dekana fakulteta svetske ekonomije i svetske politike Visoke škole ekonomije Andrej Suzdaljcev:

„Ta država je uvek vodila veoma oštru antizapadnu politiku. To je izrazito islamističko-nacionalistička zemlja. Pored toga veoma bogata država, sa jakom resursnom i intelektualnom bazom. Mlada država, ali sa ogromnim nasleđem i imperijalističkom istorijom. Osim toga, Iran, kako se smatra, pravi nuklearno oružje. On ima svoju istoriju razvoja u nuklearnoj sferi. I sve to veoma zabrinjava Zapad. Zapad smatra da Iran utiče na Siriju, na Liban i da predstavlja pretnju za tradicionalnog partnera zapadnih zemalja – Izrael“.

Organizacija UN je uvela prve sankcije protiv Irana 2006. godine. Dalje su sankcije samo dobijale u razmerama, ograničavale međunarodnu aktivnost zemlje. Istina, ozbiljno su počele da utiču na Iran tek sada, što priznaje i visoko rukovodstvo Irana, govori orijentalista Vladimir Ahmedov:

„Sudeći po nedavnim izjavama predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada, sankcije daju rezultat. Ali Iran nastavlja da vodi svoju politiku i pokušava da realizuje svoj glavni cilj – stvaranje nuklearnog reaktora za civilne namene. Sada je ipak zbog unutrašnjih i spoljnih problema zemlja osetljiva kao nikad pre za ovakve ekonomske sankcije, posebno od strane Zapada. To može ozbiljno da utiče na iranski finansijski sistem i da oteža trgovinu“.

Rusija i Kina su protiv uvođenja još rigoroznijih sancija i jačanja pritiska na Iran. One isto tako blokiraju rezolucije OUN za Siriju. Dve zemlje se zalažu za diplomatsko rešenje ovih problema. I nije isključeno da će EU i SAD tražiti da izaberu: Sirija ili Iran? I izdejstvovati od Rusije i Kine oštre sankcije u pogledu bar jedne od ovih zemalja. Onda će odluka za Rusiju i Kinu biti veoma teška, smatra Vladimir Ahmedov:

„Za Kinu je Iran veoma važan, jer je Kina jedan od osnovnih uvoznika iranske nafte i kineska privreda mnogo od Irana zavisi. Za Rusiju je Iran veoma važan partner u geopolitičkom planu. Iran je pored toga naš blizak saveznik u pitanjima rešavanja konflikata u Kaspijskom regionu i Centralnoj Aziji“.

Ipak oštre ekonomske sankcije koje su uvele SAD, Velika Britanija i Kanada, a koje sad predlaže i EU – nije najgore što može da se dogodi. Maksimalno radikalni scenario je pripremio Izrael, izjavljujući da je spreman za rat sa Iranom. Zvaničnik MIP-a Rusije Aleksandar Lukaševič je takav razvoj događaja nazvao „ozbiljnom greškom, koja će imati regionalne i globalne posledice“.