Organizovati bezbednost

Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi – OEBS, ima potrebu za dubokom reformom, inače može da izgubi svoj uticaj i traženost. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji učestvuje na samitu OEBS-a. Pri tome zadatak OEBS-a kao organizacije koja ujedinjuje Evropu, Aziju i SAD je sveobuhvatan – izgradnja zajedničkog prostora bezbednosti.

Savet ministara inostranih poslova OEBS-a u Viljnusu je prvi sastanak posle samita OEBS-a u Astani, koji je održan 1-2. decembra 2010. godine na najvišem nivou. Pre godinu dana pred 56 država učesnica organizacije bio je postavljen zadatak bezbednog društva, oslobođenog od linija podele. Granice su ipak bile određene – od Vankuvera do Vladivostoka.

Glavna pitanja samita u Viljnusu su otegnuti konflikti, međunarodne pretnje i jačanje saradnje sa zemljama partnerima OEBS-a.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanjjer, koji je otvori samit, smatra da je sopstvena bezbednost svake zemlje neraskidivo vezana za bezbednost njenih suseda. Kao primer naveo je situaciju u Avganistanu i na severu Afrike.

Aktuelni sastanak se odvija u uslovima neviđene turbulentnosti u regionima koji neposredno primiču zoni odgovornosti OEBS-a, podvukao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Događaji arapskog proleća, diskutabilan tok avganistanskog regulisanja, povećavaju pažnju prema odnosima OEBS-a sa partnerima u saradnji. Zainteresovani smo za to da narodi Avganistana, zemalja Bliskog Istoka i Severne Afrike sami određuju puteve svog razvoja. OEBS može da da doprinos međunarodnoj podršci ovih procesa uz vodeću ulogu UN, polazeći od postojećih resursa i kao odgovor na molbe zemalja partnera.

Ali radi formiranja zajedničkog prostora bezbednosti neophodno je uspostaviti saradnju među organizacijama, koje rade u ovoj sferi u Evroatlantskom i Evroazijskom regionu. Ministar inostranih poslova Rusije podsetio je na inicijativu Rusije, Nemačke, Francuske i Poljske o tome da akademski centri ovih zemalja izvedu naučnu analizu problema u formiranju jedinstvenog prostora bezbednosti.

Računamo da će MIP doneti odluke o borbi protiv prometa narkotika, terorizma, organizovanog kriminala, pretnji u kibernetičkom prostoru. Među zajedničke izazove treba nesumnjivo ubrojati elementarne nepogode i tehnogene katastrofe. Rusija predlaže da se usaglasi uloga OEBS-a u reagovanju na takve vanredne situacije.

Mnogi učesnici samita pozdravili su zvaničnu obnovu pregovora u formatu 5+2 o bliskoistočnom regulisanju. U ovu grupu ulaze: Pridnjestrovje, Moldavija, Rusija, Ukrajina, OEBS, EU i SAD. Rusija namerava da doprinese njihovom konstruktivnom održavanju. Lavrov je istakao i druge regionalne konflikte i pozvao OEBS da iskoristi ruske predloge za razrešenje konflikta u Nagornom Karabahu.

Pregovarački proces o regulisanju u Nagornom Karabahu teče vrlo konstruktivno pod okriljem tri kopredsednika MInske grupe OEBS-a. Pozivamo strane da iskoriste predloge koji su razrađeni u toku kontakata održanih u poslednje dve godine na inicijativu predsednika Dmitrija Medvedeva i podržani u zajedničkoj izjavi lidera Rusije, SAD i Francuske u maju ove godine u Dovilu. OEBS takođe treba da drži u fokusu situaciju na Kosovu.

Već više godina pokreće se pitanje reformisanja samog OEBS-a. U suštini, u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju nema organizacije kao takve. Rusija nije jedina koja misli da je neophodna razrada statuta i njeno postavljanje na pravne osnove, istakao je Lavrov.

Put ekstenzivnog uvećanja obaveza potpuno je iscrpljen, tim pre kada se zaboravljaju prethodne obaveze, između ostalog u osiguranju slobode kretanja. Očigledno da bez duboke reforme OEBS-a, bez njenog prenošenja na stabilne pravne osnove, Organiazcija će gubiti svoju traženost. Nacrti odgovarajućih odluka, koje je Rusija iznela našim partnerima, zaslužuju najpažljivije razmatranje.

Naredne godine u OEBS-u će predsedavati Irska, koja je raspoložena za maksimalno efikasan rad Organizacije i ispunjavanje njenih principa i ciljeva.