Reka do kolena ili „Dunave, Dunave, eto, znaj...“

O neočekivanom problemu koji se među mnoštvom drugih obrušio na Evropljane, pišu danas novine „Novije Izvestija“. Zbog suše je lepotan-Dunav postao plitak i ovo preti ogromnim gubicima ekonomiji cele Centralne Evrope. Plovidba po glavnoj vodenoj arteriji u regionu je paralizovana, velike kompanije za plovidbu trpe ogromne gubitke, a manjim plovidbenim firmama preti propast. Pored svega ostalog Dunav prvi put za dugi niz godina ove zime može da se zamrzne. Ostavimo van zagrada uzroke do sada neviđene prirodne anomalije, tim pre što smo na to, avaj, već navikli: zahlađenje, otopljenje, pljuskovi i suša sa zastrašujućom redovnošću iskušavaju prirodu i čovečanstvo, između ostalog i u pogledu opstanka. Pažnju usredsređujemo na drugom aspektu, tim pre što on Evropu više boli.

Duž obale Dunava može se videti kako su dužinom skoro svih 2860 kilometara druge po dužini reke u Evropi koja protiče kroz 8 zemalja ukotvljeni veliki i mali brodovi. Njihova roba se mora istovarati na obalu i dalje voziti železnicom ili automobilima.

Stručnjaci izjavljuju da će ako nivo vode opadne za još 50 sm morati da zaustave brodski saobraćaj između Rumunije i Bugarske. Na mnogim mestima Dunav je toliko oplićao da se mogu videti ostaci brodova potopljenih u godinama Drugog svetskog rata, a u Savi, velikoj pritoci Dunava u Srbiji mogu se naći čak i mine.

Anomalna suša u novembru izazvala je mnoštvo problema u celoj Centralnoj Evropi i na Balkanu. U Srbiji, gde veći deo električne energije proizvode hridrocentrale već su počela isključivanja električne energije stanovništvu i industrijskim preduzećima. U Bukureštu postoji bojazan da će osim hidrocentrale morati da se zaustavi rad jedine atomske centrale u Rumuniji u Černavodu, zato što se reaktor hladi vodom iz kanala između Dunava i Crnog mora. U Bosni su se osim problema s električnom energijom pojavili i problemi s pitkom vodom. u Sarajevu i drugim bosanskim gradovima isključuje se voda – zasad samo noću.

Podjednako ozbiljne posledice kao i za plovidbene kompanije suša može imati i za poljoprivredu zemalja kroz koje Dunav protiče. U Rumuniji se prognozira da će sledeće godine letina pšenice biti minimum 20% manja. Još je gora situacija u Mađarskoj gde je uz prosečnu normu padavina od 500 mm godišnje za 11 meseci 2011. godine palo svega 240 mm. Vlada se plaši da će u ovim uslovima morati da zatraži pomoć od EU, a to je za zemlju čiji je dug ionako dostigao kritičnu crtu krajnje nepoželjno.

Ovo je bilo izlaganje članka objavljenog u današnjem broju novina „Novije Izvestija“.Kao postskriptum: u poznatoj istoimenoj pesmi iz sovjetskog vremena simbolično se „Venac Dunava“ pleo od cveća, koje su u njegovu vodu bacile Bugarka, Mađarka, Rumun, Srpkinja, Moldavanac i Ukrajinka... Danas se čini da će rekom početi da plovi veliki snop realnih problema. O vremena, o običaji!