Ugovor sa đavalom: Hoće li fiskalna unija periferne države i službeno učiniti robovima bogatog sjevera?

USUSRET ko zna kojem po redu "ključnom" samitu, koji se krajem nedelje održava u Briselu, ideja koja se najglasnije promoviše kao spas evrozone jeste uvođenje fiskalne unije.

Štednja usred recesije periferne zemlje će otjerati u još veću propast

Ta fiskalna unija, smišljena u Nemačkoj i odobrena u Francuskoj, u principu označava eufemizam za drastično smanjivanje državnih rashoda. Nemačka takvu praksu označava kao jedini način da se spreči širenje "zaraze", ali i da se periferne zemlje PIIGS (Portugalija, Italija, Irska, Grčka, Španija) napokon konsoliduju.

Međutim, mnogi analitičari, a posebno američki, smatraju kako će taj potez možda privremeno i sprečiti širenje problema, ali periferne zemlje neće konsolidovati već će ih oterati ravno u bankrot. Istorija je već dovoljno puta pokazala da drastično stezanje potrošnje usred recesije vodi ka još većoj propasti, a ne pokretanju ekonomije, a Grčka je samo zadnji primer takve prakse.

Periferne zemlje u okviru evrozone ne mogu rasti

Kako piše Derek Thompson u analizi za Atlantic, osnovni problem PIIGS-a ne leži u činjenici da imaju prevelike dugove i sklonost fiskalnom deficitu, jer ih imaju i ekonomski jače zemlje, već u činjenici da unutar ovako postavljenog monetarnog sistema one ne mogu ekonomski da raste, a posebno ne u odnosu na te razvijenije zemlje.

Problem proizilazi iz osnovnih načela na kojima je uspostavljen evro. Osnovna ideja bila je ta da će evro sve involvirane zemlje učiniti da se osećaju bogatijima. Periferne zemlje želele su da dele valutu s Nemačkom kako bi mogle da pozajmljuju novac po povoljnijim uslovima, Nemačkoj je evro takođe odgovarao jer su periferne zemlje, s novostečenim osećajem bogatstva, sad mogle kupovati više nemačkih proizvoda.

Brak iz interesa koji danas odgovora samo nekima

Bio je to brak iz interesa koji je ispočetka bio ispunjen obostranim zadovoljstvom - Nemačka je ekonomija cvetala zbog pojačanog izvoza "na jug", a južnjaci su dobili pristup jeftinom novcu za kojeg su mislili da ih čini bogatijima. Danas je očigledno ko je više profitirao iz tog braka. Potpuno nesrazmeran odnos trgovinske razmene rezultirao je današnjom neravnotežom i nestabilnošću kada je reč o platnim bilansima PIIGS-a. Takav model ekonomskog razvoja naprosto nije bio održiv, barem za neke.

Jedno od praktičnih rešenja za takve probleme bilo bi devalviranje sopstvene valute. Masivnom depresijom i deflacijom te bi zemlje, barem teoretski, snizile domaće troškove o polako ponovo obnovile ekonomsku konkurentnost. Problem je samo taj što te zemlje više nemaju sopstvene valute, te su, na određeni način, postale taoci evra. Osim toga, to bi imalo i goleme političke i socijalne reperkusije, koje bi onda sigurno kontaminirale i ostale zemlje evrozone.

Hrvatska pati od istog sindroma kao i PIIGS-i

Još jedan bazični problem za PIIGS-e unutar evrozone, ali i Hrvatsku koja nije formalno vezana za evra, očituje se u činjenici da je kupovna moć evra u tim zemljama naprosto manja od one u zemljama severa. Zbog negativnog pariteta kupovne moći, proizvodi iz perifernih zemalja čine se relativno skupljima i samim time nekonkurentnim. Kao što je već rečeno, i Hrvatska zbog aprecijacije kune oseća iste posledice.

Potpisuju li periferne zemlje novi "ugovor sa đavolom"?

Poenta svega ide u smeru da fiskalna unija možda može investitore uveriti kako Evropa dugoročno želi biti fiskalno disciplinovana, ali će štednja periferne zemlje gurnuti u još dublju provaliju, zbog čega će put ka stvaranju viška biti još teži. Veća inflacija bi mogla povećati opštu potražnju, ali jeftiniji evro neće pomoći perifernim zemljama da povećaju izvoz jer većina njihovog izvoza ionako ide u Evropu, piše Thompson za Atlantic.

Drugim rečima, "bogati" će fiskalnu uniju iskoristiti kako bi "siromahe sa periferije" vezali uz evro, što će im omogućiti nastavak dosadašnje prakse da, na određeni način, iskorišćavaju njihovu naivnost.