Raskol u Evropi i promena elita

Odluke decembarskog samita EU o novom budžetsko-poreskom sporazumu svedoči o produbljivanju raskola u uniji. A političke tendencije u posebnim zemljama te organizacije govore o kardinalnoj promeni vladajućih elita. Tako posmatra rezultate političke godine za Evropu naš analitičar Petar Iskenderov.

Još u leto 2008. mnogi su počeli da govore o budućnosti „Evrope na raznim brzinama“ ili „Evrope koncentričnih krugova“, kada se formalno jedinstveni savez raspada na grupice država, koje se razlikuju po nivou i tempu socijalno-ekonomskog razvoja.

Na ekonomske probleme koje su počele da dele Evropu su se nadovezali i politički. I ne radi se samo o „težinskoj kategoriji“ nekih država EU i njihovom uticaju na globalnu politiku. Za poslednje godine EU je obrasla ambicioznim po svojoj formi i neshvatljivim po suštini strukturama. Iza svakog takvog projekta se naziru interesi konkretnih država i čak konkretnih političara. U toj situaciji čak i najveće pristalice evrointegracije teško da mogu da govore o jednoj za sve zoni EU. Još veću pretnju za jedinstvo EU predstavlja zaoštravanje odnosa „kontinentalne“ Evrope sa Velikom Britanijom.

I tu iskrsava glavno pitanje, od kojeg budućnost EU direktno zavisi: da li građani Unije pristaju da čekaju nekoliko godina koliko je liderima potrebno da poprave sve svoje lične greške u finansijsko-ekonomskoj sferi? Iskustvo izbornih kampanja održanih ove godine govori da je malo verovatno da će građani čekati. Na izborima u martu ove godine u federaciji Baden-Vjurtemberg doživeo je fijasko Hrišćansko-demokratski savez Merkelove koji je tamo vladao 58 godina, a uspeh – opoziciona stranka „zelenih“. U novembru opozicija je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima u Španiji. U Italiji je pod pritiskom javnosti „neuništivi“ Silvio Berluskoni bio primoran da napusti svoj položaj premijera. U Slovačkoj su vanredni izbori planirani za mart 2012. U Francuskoj i Nemačkoj će izbori biti održani 2012-2013, a prognoze su da će pobeda pripasti opozicionim snagama leve orijentacije. Promene političke klime unutar zemalja će se odraziti na EU u celini – rekla je za „Glas Rusije“ ekspert u oblasti komparativne politikologije MGIMO pri MIP-u RF Jelena Ponomarjova:

Po mom mišljenju, bilo koji sistem u svom razvoju prolazi kroz tri osnovne faze ili stadijuma – postanka, procvata i stagnacije. Dalji razvoj može da krene u bilo koji pravac – raspada, eliminisanja, ili transformacije. EU nije isključak iz pravila. Ipak, za slične transformacije ona mora da vodi usklađenu politiku ne samo u sferi kontrole budžetskog deficita i državnih dugova, već i u oblasti zaštite socijalnih interesa širokih slojeva društva, funkcionisanja bezviznog režima, borbe protiv ilegalne migracije. U suprotnom slučaju bićemo svedoci daljeg rasta popularnosti nacionalističkih, izolacionističkih pogleda i linije podela po unutrašnjim granicama koje se samo množe.“

Kometarišući stav Velike Britanije, predsednik Sarkozi je emotivno izjavio da sada postoje dve Evrope. „Jedna se zalaže za solidarnost, za regulisanje. Druga se rukovodi samo tržišnom logikom“. Ipak, na pitanje kakvom će se logikom rukovoditi Evropa „bez Sarkozija“ i „bez Merkelove“, ne može dati odgovor ni sam predsednik Francuske.