Biografija Dragutina Gavrilovića na ruskom jeziku

 Ruski pilot-as Aleksandar Kazakov, istaknuti partizanski komandant, Nemac fon Letov-Forbek, pukovnik Lourens, koji je ušao u Damask na čelu britanskih snaga, najzad, heroj odbrane Beograda, major Dragutin Gavrilović.

  Ulogu ličnosti u Prvom svetskom ratu proučava ruski pisac i istoričar Konstantin Filatov. Danas on piše knjigu, čiji su heroji 33 istaknuta učesnika bitaka iz 1914.-1918. godine.

Biografija je moj omiljeni žanr, sledim Plutarha, šali se Konstantin Filatov. Ako se uzme ozbiljno, opisao sam živote mnogih istorijskih ličnosti, počev od sumerskih careva sve do Konstantina Velikog. Posle toga sam osetio da želim da napišem knjigu iz istorije Prvog svetskog rata – ipak je to bio ključni događaj 20. veka, čiji rezultati, čini mi se, sve do sada utiču na  Rusiju. O herojima tog rata znamo malo, čak o svojima, a da ne govorimo o strancima.

Srbski heroj knjige ruskog istoričara i pisca postao je major Dragutin Gavrilović.

Začuđuje, ali čak i u Vikipediji, koja danas može da pretenduje na ulogu maltene glavnog izvora znanja u svetskoj mreži, podaci o njemu su veoma  kratki, uglavnom se oni svode na istoriju legendarnog kontranapada tokom borbi za Beograd u oktobru 1915. godine.

Radi toga da  se napiše  beletrizovana biografija Dragutina Gavrilovića prikupljao sam podatke u Internetu, čitao uspomene rođaka, publikacije srbskih istoričara, - priča Konstantin Filatov. U životu srbskog heroja, koji je govorio da mu nije potrebno ni zvanje generala, ni ministra jer je on vojno lice, ostaje mnogo nepoznatog. 1941. godine Gavrilović se našao u zarobljeništvu, te je do kraja  Drugog svetskog rata bio u koncentracionom logoru. Zatim se vratio u Beograd gde je preminuo.

Pre jedno 5-6 godina se smatralo da su ga komunisti ubili maltene na ulicama glavnog grada. Međutim, iz podataka Gavrilovićevih  rođaka   je jasno da je uzrok smrti sve ono, što je preživeo, srce ga je izdalo. Otadžbina je dočekala  Dragutina Gavriloviča nepredusretljivo, jer je bio oficir kraljevske armije. Posle njegove smrti  titova vlada je odbila da plati penziju njegovoj udovici. Situacija se promenila tek 1960-h godina, međutim, detaljnije su o njegovom životu 1920-1940-h godina počeli da govore sasvim nedavno. Neki su čak smatrali da je Garilović poginuo tokom napada na austrijske položaje 2. oktobra 1915. godine…

Radeći na biografijama istaknutih ličnosti Prvog svetskog rata,  uvek razmišljaš o prvobitnim uzrocima tog rata, kaže Konstantin Filatov.

Svakako,  Rusiji taj rat nije bio potreban. Međutim, trebalo je ili pristati da ona postane država druge vrste, ili da se bori za svoje interese i podrži svoje saveznike. Mislim da je odluka braniti Srbe bila usvojena pod uticajem mnogih činilaca, pre svega religioznog: Srbi su pravoslavni Sloveni, koji su stradali od agresije  drugih naroda, a pravoslavlje je bilo ideologija ruske države. Geopolitički interesi, svakako, takođe se ne smeju isključiti, ali su se oni pojavili kasnije, kada  se pojavila mogućnost da budu realizovani.

Konstantin Filatov planira i dalje proučavati rusko-srpske odnose, među njima i one, koji nisu jednostavni: naprimer, Ruski korpus na Balkanu, koji je ratovao na strani Hitlera.

Između ostalog, upoznavanje Srbije je inspirisalo Konstantina Filatova  da se seti na svoje mlade godine. Nekada sam se bavio pesničkim prevodima, te sam odlučio da pružim svoje prevode srbskih pesama Kreće se lađa francuska i Tamo daleko na ruski jezik, kaže ruski istoričar i pisac Konstantin Filatov.