Angola i Mozambik postali požljeniji od Evrope

Ne raduje kada omladina beži iz zemlje zbog toga što ne vidi perspektivu i skita po svetu u traganju za boljim životom. Ovu sitauciju očigledno je predstavio Evropski zavod za statistiku. U ciframa, razume se, ali i one mnogo govore. 7,5 miliona mladića i dveojaka u najboljim godinama od 19 do 25 ispostavilo se suvišnim na evropskom tržištu rada. Ni da osvoje profesiju, ni da nađu stalni posao – mesta nema.

Naravno da se uvećava broj izbeglica koji se nadaju da će urediti život u inostranstvu. Prednost se daje ne samo zemljama tradicionalne emigracije SAD, Kanadi i Australiji, već i Angoli, pa čak i Mozambiku. Ovu činjenicu sa ogorčenjem je konstatovao komesar za socijalne probleme Laslo Andro. Odlazak omladine njega asocira na „izgubljenu generaciju“. Afrika umesto Evrope – eto do čega smo došli.

Verovatno su prosečni evropski pokazatelji – preko 20%, veoma loši zbog problematičnih zemalja EU. Onih iz tabora hroničnih dužnika koji sada režu budžete, pritiskajući na odeljak „socijalni troškovi“. U Španiji, na primer, skoro svaki drugi koji stasava za život je višak za tržiše tada. U Grčkoj omladina koja džabalebari ne svojom krivicom ima oko 40%. Stotine hiljada nezaposlenih mladih ljudi besni u nemoćnom gnevu na trgovima Madrida i Atine – kakva je ilustracija još potrebna? Ne stoje mnogo bolje stvari ni u Irskoj i Portugaliji – 27%. Stasale su Litvanija i Letonija, koje su se približile granici od 30%. Da ne zaboravimo London, gde vlasti pokušavaju da smire mlade argumentom da je njihov pokazatelj nezaposlenosti prosečan za EU. Samo za njih je to slaba uteha. Trojku lidera sa najvećim blagostanjem čine Holandija, Austrija i Nemačka sa manje od 10%. Istina, odatle mladi takođe emigriraju...

Evropski komesar Andor pozvao je vlade EU da aktivnije koriste sredstva socijalnih fondova EU, realizujući projekte za smanjenje nezaposlenosti. Završava se finansijska godina, a u „zajedničkom kotlu“ leži džabe 30 milijardi evra. Ovaj novac nije potreban? Otkud takva indiferentnost? Mišljenje Nikolaja Kavešnikova:

Mogu samo da pretpostavim. Iz budžeta EU nikada vam neće dati čitavu sumu za realizaciju nekog projekta. Daće maksimalno 50% potrebnog novca. Znači, preostali novac treba tražiti na drugom mestu. Mogu da pretpostavim da u uslovima smanjenja troškova na nacionalnom nivou države nemaju mogućnosti da izdvoje ovaj preostali deo, kako bi dobile deo srestava iz EU za realizaciju programa. Problem nezaposlenosti nije problem EU. Veći deo odgovornosti leži na nacionalnim vladama.

A one se danas bave jednim ciljem – smanjenjem budžetskih deficita, umanjivanjem državnog duga. Smanjenje troškova, socijalnih u prvom redu, počelo je za mnoge da postaje samo sebi svrha.