Genocid i tursko-francuski odnosi

Pariz i Aknaru veoma je posvađao genocid Jermena u Osmanskoj imperiji. Donji dom francuskog parlamenta usvojio je zakon koji izjednačava odricanje genocida Jermena od strane Turaka početkom prošlog veka sa zličinom. Premijer Turske Tajip Erdogan izjavio je da zemlja zamrzava sve političke, vojne i poslovne odnose sa Francuskom. A u petak Petu republiku demonstrativno je napustio ambasador Turske.

Činjenicu genocida Jermena priznaje 20 zemalja sveta i međunarodnih organizacija, uključujući Rusiju i Evropski parlament. Za vreme Prvog svetskog rata Osmanska imperija, čija je naslednica savremena Turska, ratovala je na strani Nemačke protiv Engleske, Francuske i Rusije. Pokušaj da privuku na svoju stranu Jermene, vlastima imperije nije pošao za rukom. Oni su podržali Rusiju. Posle toga je započelo plansko istrebljenje jermenskog stanovništva. Poginulo je oko milion i po ljudi – polovina jermenskog naroda u to vreme. Turska naziva ovu cifru preteranom, i uverava da su gubitke podnele obe strane. Oni su vezani sa oružanim ustankom Jermena.

Francuska je priznala genocid još pre 10 godina. Međutim prvi pokušaj zakonodavnog uvođenja kazne za odricanje genocida Jermena osujetila je stranka Saveza za narodno jednistvo, čiji je član Nikola Sakrozi. Danas su upravo ona i predsednik Francuske incirali ovaj zakon. Ankara je optužila Pariz da on navodi istoriju da služi politici uoči predsedničkih izbora. Ovo mišljenje ima ozbiljne osnove, smatra rukovodilac Centra za francuska istraživanja Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski.

Jasan je politički kontekst same Francuske. Tamo je mnogobrojna jermenska dijaspora – 450-500 hiljada ljudi, pri tome mnogi zauzimaju ugledan položaj u društvu, u poslovnim krugovima Marseja, Pariza, Liona. To je određeni adut u predizbornoj borbi u Francuskoj. Za glasove ovog uticajnog dela birača, naravno, vodi se borba.

Nacrt zakona za poricanje genocida najverovatnije će pridodati Sarkoziju glasove ovog dela francuskih birača.

Međutim lov na glasove može da se pretvori u njihov gubitak. Jučerašnje manifestacije Turaka u Parizu pokazale su da njihovo negodovanje povodom stava Pariza može da nađe na podršku iseljenika iz drugih zemalja koji žive u Francuskoj.

5. januara nacrt zakona razmotriće senat Francuske – gornji dom parlamenta. Tamo predsedavaju socijalisti, koji su pre 10 godina incirali ovaj zakon. Očekuje se da će senat glasati da godinu zatvora i kaznu od 45 hiljada evra za poricanje genocida. Jedni će to nazvati preliminarnom pobedom Nikole Sarkozija na predizborima. Drugi činjenicom saučešća najveće zemlje EU sa patnjama jermenskog naroda. Treći – još jednim pokušajem pritiska na Tursku, koju Francuska ne želi da vidi u EU. Međutim Nikola Sarkozi može na kraju da pretrpi veliki poraz ako se odnosi Jermenije u Turske budu još više pogoršali, a Ankara sve više bude sumnjala u to da li joj je potrebna integracija u EU.