Bez regruta, parade i kandidature

Dijalog Beograda i Prištine 

Pregovori Beograda i Prištine počeli su 8. marta u Briselu i održano je ukupno osam rundi razgovora. Prvi dogovori postignuti su početkom jula, o slobodi kretanja i matičnim knjigama. U pregovorima su postignuti i dogovori o carinskim pečatima, katastru, univerzitetskim diplomama i integrisanom upravljanju prelazima.

Od Beograda je iz EU zatražen i dogovor o predstavljanju Prištine na međunarodnim skupovima, ali su srpske vlasti to odbile uz obrazloženje da Kosovo ne može da bude predstavljeno kao ostale države, niti Beograd može da odustane od Rezolucije 1244 UN.

Rekonstrukcija vlade

Srbija je 14. marta dobila novu, rekonstruisanu vladu sa 17 resora i 21 članom. Vlada je pre rekonstrukcije imala 24 ministarstva i 27 članova. Rekonstrukciji je prethodilo podnošenje ostavke potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića 15. februara. Vladajući blok najavljivao je da će rekonstruisana Vlada biti efikasnija i ekonomičnija.

Štrajk glađu Tome Nikolića

Predsednik Srbske napredne stranke Tomislav Nikolić počeo 16. aprila štrajk glađu i žeđu, sa zahtevom predsedniku Srbije Borisu Tadiću da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Štrajk žeđu okončao je 21. aprila, dok se na dan Uskrsa pričestio u Sabornoj crkvi i tako prekinuo i štrajk glađu.

Hapšenje haških optuženika

Hapšenje poslednja dva haška opttuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadića, prvi je na listi najvažnijih događaja za Srbiju u 2011. godini, po izboru Novinske agencije Fonet.

Mladić je uhapšen 26. maja, a Hadžić 20. jula, čime je Srbija privela kraju saradnju sa Haškim tribunalom, što je godinama bio uslov za napredak u evropskim integracijama.

Kriza na severu Kosova

Posle početka dijaloga Beograda i Prištine u martu, koji je doveo do prvih dogovora početkom jula, došlo je do nemira na severu pokrajine. Usledila je jednostrana akcija Prištine zauzimanja dva prelaza na severu Kosova, 25. jula. Posle toga zapaljen je prelaz Jarinje i izbili su višenedeljni protesti. Srbi su postavili barikade i u više navrata sukobljavali su se sa pripadnicima Kfora.

Poseta Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel posetila je Beograd 23. avgusta. Kancelarka je poslala poruku koja je uzburkala domaću političku javnost. Ona je nagovestila da je veoma blizu trenutak kada se na rešavanje kosovskog pitanja i evrointegracije neće više moći gledati kao na dva paralelna procesa.

Merkelova je u društvu predsednika Tadića rekla i da Srbija treba da doprinese da se Euleksu omogući funkcionisanje na celom Kosovu i da ukine "paralelne institucije" na severu Kosova.

Ministarski sastanak Nesvrstanih

U Beogradu je početkom septembra, održavanjem dvodnevnog ministarskog sastanka Pokreta nesvrstanih, oživljeno sećanje na najslavnije dane jugoslovenske diplomatije. Nekoliko stotina diplomata svih rasa, neki od njih u živopisnim nacionalnim odorama, istakli su potrebu reafirmacije koncepta nesvrstanosti na mestu na kojem je pokret pre pola veka utemeljen.

Politički efekat tog događaja bio je relativno neznatan, ali Srbija se, iako je aspirant za ulazak u EU, a Nesvrstane ne definiše kao jedan od stubova svoje spoljne politike, na taj način deklarisala kao tradicionalni prijatelj zemalja sa kojima u budućnosti može imati veoma plodnu ekonomsku saradnju.

Zakon o restituciji

Skupština Srbije usvojila je 26. septembra Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je bio jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Zakon utvrđuje da će predmet vraćanja biti sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, osim licima koja su bila pripadnici okupacionih snaga.

Zabrana Parade ponosa

Savet za nacionalnu bezbednost zabranio je 30. septembra održavanje Parade ponosa, planirane za 2. oktobar. Procenjeno je da bi njenim održavanjem, kao i skupovima desničarskih organizacija koje se protive održavanju Parade, bila ugrožena nacionalna bezbednost.

Odlaganje odluke o kandidaturi

Evropski savet je 9. decembra odlučio da odloži davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Lideri EU traže dodatnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine u više oblasti i najavljuju da će kandidaturu ponovo razmatrati u martu 2012. godine.

Predsednik Boris Tadić sumirajući, sredinom decembra, proces evrointegracija ponovio da Srbija neće odustati od evropskog puta, ali  da "pritisci na Srbiju povodom Kosova ne mogu biti delotvorni, jer Beograd neće odustati od svojih principa, a to je, pre svega, insistiranje na Rezoluciji 1244". 

Požari širom Srbije

Kraj 2011. godine obeležila je serija požara u centralnoj i južnoj Srbiji koji su, prema rečima zvaničnika, najverovatnije izazvani ljudskim nemarom, a gašenje su otežavale nepovoljne vremenske prilike.

Tokom novembra i decembra samo u Pčinjskom okrugu izbilo je 118 požara u opštinama Bosilegrad, Trgovište, Surdulica i Vranje gde je gorelo nisko rastinje, trava, borove i jelove šume. Požar većih razmera zahvatio je u tom periodu i planinu Cer, u regionu Lipovih voda, planinu Jadovnik kod Prijepolja. Požar je izbio na planini Stolovi u opštini Kraljevo, kao i na Staroj planini.