U Rusiji slave Božić

Jedan od glavnih praznika crkvene godine je Božić. Ruska, Srbska, Gruzijska i Jerusalimska pravoslavne crkve, kao i sveta gora Atos slave Božić prema starom Julijanskom kalendaru, dve nedelje kasnije nego sledbenici zapadne grane hrišćanstva. Predstavnik Moskovske Patrijaršije protojerej Sergij Zvonarev je uveren da se u tome krije neki poseban sakralni smisao.

RPC je ostala odana starom kalendaru jer  je u skladu sa njim tokom mnogih vekova živela drevna crkva, živeli su prvi hrišćani. Taj je crkveni život tesno povezan s crkvenim tradicijama i samim duhom proslava različitih  svečanih događaja Ruske crkve.  Zato je za našu Crkvu veoma važno sačuvati tradicije julijanskog kalendara, jer je po tom kalendaru nekada živeo čitav civilizovani svet.

Uoči Božića je, koji nestrpljivo čekaju i odrasli, i deca, Badnje veče. To je vreme posebnog posta i molitava, - nastavlja pravoslavni sveštenik. Na ruskom se on zove sočeljnik.

Taj naziv potiče od reči sočivo. To je obredsko jelo od kuvane pšenice ili pirinča. Po pravilu, sočivo pripremaju na dan  sećanja na mučenike ili pokojne hrišćane. Razumljivo je zašto to jelo služe za Badnjak, jer se Hristos rodio i došao na ovu zemlju da bi umro na krstu, pretrpevši mučenje i patnje,  a time spase  ljudski rod od greha prokletstva i smrti. To posebno jelo podseća hrišćane na to šta je izvršio Hristos-Bog  na zemlji.

Za Božić je običajeno ukrašavati kuće jelovim granama i spremati mnoštvo ukusnih jela jer  se svečanošću dolaska Bogočoveka završava dugački crkveni post. Između ostalog, božićna gozba se ukrašava na poseban način. Ispod stolnjaka se obično stavi malo sena ili slame kao sećanje na jasle malog Iisusa.

Sam praznik vernici vole da dočekaju u hramu. U glavnom hramu zemlje – moskovskom hramu Hrista Spasa  noću 7. januara je Patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril služio prazničnu liturgiju  u prisustvu nekoliko hiljada vernika.

U Rusiji, gde je pravoslavlje jedna od najbrojnijih religija, Božić obično slave skromno, porodično, dok vreme posle njega obično provode veselo i radosno, jer se od prastarog doba smatralo da od onog momenta, kada je  na nebu zasijala Vitlejemska zvezda – koja je nagovestila rođenje Iisusa – počinju sveti dani. U drevnoj Rusiji su  vernici tih Svetih dana posećivali jedni druge, prerušeni  u neobične nošnje,  čak  gatali o budućnosti, pribegavajući mističnim  obredima. Neke narodne tradicije su sačuvane sve do sada. Ruska crkva ipak upozorava protiv prekomernog veselja i korišćenja neznabožačkih obreda.

Da bi Sveti dani postali u pravom smislu sveti pomaže hrišćanski odnos prema svim unesrećenim, briga  ne samo o rođacima, već i nepoznatim ljudima, - uveren je Sergij Zvonarev. On je podsetio da Sveti dani traju 12 dana sve do praznika Bogojavljanja, koji se u RPC slavi 19. januara.