„Velikan“ ili „patuljak“

Odobreni na decembarskom samitu EU fiskalni savez ili, kako ga još zovu, budžetski pakt, moraće uskoro, sudeći po svemu, da dobije konkretnije obrise. Analitičari predviđaju da će put biti trnovit. Kako god, a neki koraci su već napravljeni. U Briselu krajem prošle nedelje eksperti su održali prve ove godine konsultacije po konkretnim pitanjima funkcionisanja „saveza u savezu“.

Kako u svom komentaru piše nemački Internet portal «Dradio.de», opet počinju dani, nedelje kada glavne uloge počinju da igraju „šerpe“. Šerpe, kao što je poznatu, se zovu lokalni vodiči u visokim planinskim predelima Nepala i Indije. A u srbskom jeziku i još nešto... Ali u ovom slučaju radi se o ekspertima koji predstavljaju 17 država evrozone i 9 zemalja EU koje ne ulaze u zonu. Predstoji im da razrade projekat dogovora o fiskalnom savezu da bi mogli da predstave taj dokument na razmatranje liderima zemalja EU, koji će se okupiti na samitu 30. januara.

„Staze“ kojima će morati da idu političke „šerpe“, zaista su teške. Formalno ovaj susret eksperata se smatra drugim. Prvi je održan prošlog decembra uoči katoličkog Božića. Na njemu je bio razmotren preliminarni plan budućeg dogovora na 8 stranica. Isto toliko mesta su zauzele i unete popravke. Odnosno, prepreka na putu je bilo od samog početka. Sada pregovori prelaze u fazu detaljizacije. Ključna tačka dogovora je pitanje o dozvoljenim granicama zaduženosti jedne države, granicama koje moraju biti fiksirane u nacionalnim ustavnim dokumentama. Ove granice moraju biti potvrđene takođe od strane luksemburškog Evropskog suda. U slučaju kršenja dogovora automatski stupaju na snagu sankcije.

Zasad je zaista nejasno kako će dogovor „raditi“ sa Evropskim mehanizmom finansijske stabilnosti, koji će stupiti na snagu sredinom ove godine. Nema sporazuma ni o pitanju budućnosti ratifikacije budućeg dokumenta.  Prema projektu  za to je dovoljno da ga utvrde parlamenti 9 država. Ipak sada se predlaže saglasnost već 15 država i 5 godina na proveru kako se ispunjava dogovor. Izaziva nesuglasice i neophodnost da se Evrokomisiji da dopunska moć. Ipak mnogi eksperti, kao na primer član vladajuće frakcije Evropske narodne partije u Evroparlamentu – poslanik nemačke HDS Elmar Brok veruje u mogućnost dogovora.

Treba učiniti sve za to da 17 država evrozone i 9 koje ne ulaze u zonu rade zajednički, da stvore maksimalnu bazu za fiskalni savez, - govori Brok. – Za to je neophodno tačno znati granice slobode za manevre. Jer u svim nacionalnim ustavima će biti utvrđene granice zaduženosti, i upravo zemlje dužnici će morati prve da učine korak u susret jer one zavise od solidarnosti suseda u uniji. Ipak na takvu solidarnost se ne treba nadati, ako ne ulažeš sopstvene napore.

Ali postoji i suprotno mišljenje. Recimo šef frakcije socijal-demokrata u nemačkom bundestagu Frank Valter Štajnmajer je nazvao projekat fiskalnog saveza „prizračnim velikanom“. Iz daleka, prema njegovim rečima, čini se da je to nekakav gigant, a izbliza postaje jasno da je samo „patuljak“. Kritika zaista ima napretek. Realnih pretpostavki za sad je daleko manje. U svakom slučaju eksperti EU će održati još dve runde pregovora. Utvrditi dogovor je predviđeno za samit u martu. Onda će postati jasno da li će se „velikan“ ili „patuljak“ pojaviti pred jedinstvenom Evropom.