U atomskoj energetici ne sme biti nacionalnih granica

Inicijativa Rusije o stvaranju sistema regionalne bezbednosti će biti uključena u završna dokumenta 20. Sednice Azijsko-Pacifičkog parlamentarnog foruma, rekao je koordinator ruske delegacije na susretu parlamentaraca u Tokiju, potpredsednik Saveta Federacije Iljas Umahanov.

Posle havarije na „Fukušimi“ u martu 2011.godine izgradnja i eksploatacija nuklearka se više ne može razmatrati samo sa tačke gledišta biznis interesa. Na to je ruska delegacija na forumu u Tokiju obratila pažnju parlamentaraca zemalja Azijsko-Pacifičkog regiona. Vlasti zemalja moraju odrediti norme eksploatacije atomskih objekata i kontrolisati kako se tih normi pridržavaju kompanije operateri. Ali nacionalne norme moraju biti iste za sve.

Zato je prošle godine predsednik Rusije Dmitrij Medvedev istupio sa inicijativom da se izrade jedinstveni standardi bezbednosti. On je predložio da države koje imaju nuklearne centrale budu odgovorne za preduzimanje mera u slučaju havarija. I da to postane međunarodno-pravna norma. Među predloženim merama je i izrada dopunskih zahteva i standarda izgradnje atomskih stanica u seizmički opasnim zonama i regionima u kojima dolazi do različitih prirodnih kataklizama.

Ovu inicijativu Dmitrija Medvedeva su podržali partneri Rusije u G8 i G20, i uključena je u plan delovanja za atomsku bezbednost Međunarodne organizacije za atomsku energiju.

Rusija se takođe zalaže za formiranje jedinstvenog mehanizma reagovanja u vanrednim situacijama. Taj je predlog dat još 2004.godine – posle najjačeg za poslednji vek cunamija u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji. Posle eksplozije i potonuća naftne platforme u Meksičkom zalivu u maju 2010. godine Moskva je podsetila na svoj predlog. Prirodne nesreće u Zapadnoj Evropi, cunami i tehnogena katastrofa u „Fukušimi“ su samo potvrdili neophodnost da se operativno reaguje na rusku inicijativu. To da je inicijativa ušla u finalni dokument susreta u Tokiju znači da će parlamentarci zemalja Azijsko-Pacifičkog regiona morati da joj daju pravnu podršku. Govori rukovodilac Centra za istraživanje istoka pri Diplomatskoj akademiji MIP RF Andrej Volodin:

„Ta inicijativa mora biti takođe razmotrena u bilateralnim odnosima sa vodećim partnerima Rusije  - Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Indonezijom, Indijom. Na osnovu tih dogovora se već može raditi na kompleksnom programu za zajedičko prevladavanje prirodnih nesreća kako u Azijsko-Pacifičkom regionu, tako i u ostalom svetu.“

Da bi se stvorile dodatne garancije u toj oblasti Rusija je spremna da postavi na svojoj teritoriji centar za specijalno međunarodno reagovanje u vanrednim situacijama. Predlaže se da se to učini na bazi Dalekoističnog federalnog univerziteta u Vladivostoku. Tamo radi naučno-obrazovni centar atomskih tehnologija, radijacione i tehnogene bezbednosti.