Gvantanamo – zona pravnog vakuuma

U američkom zatvoru u bazi Gvantanamo na Kubi i dalje se nalazi 171 zatvorenik. Ti se ljudi nalaze u pravnom vakuumu i potpunom neznanju, što se tiče njihove dalje sudbine. Ruski MVP smatra takvu situaciju bez presedana u najnovijoj istoriji, - govori se u izjavi, na sajtu tog ressra.

Zatvor u Gvantanamu je nastao 11. januara 2002. godine prvo kao logor za privremeno zatvaranje. Tog dana je tamo dovedeno 20 zatvorenika, zarobljenih u toku globalnog rata protiv terorizma, koji su objavile SAD. Kroz njega je prošlo skoro 800 ljudi iz 23 zemlje u godinama od 25 do 62. Formalno se u Gvantanamu nalaze ljudi, osumnjičeni za veze s terorističkim organizacijama – Al-Kaida, Taliban i drugim.
Komentar   eksperta u oblasti međunarodnog prava Sergeja Maksimova:

"Zatvor u Gvantanamu je neobična pojava u savremenom životu. To je logor, stvoren za ljude, koje vlasti SAD optužuju za različite zločine. Pri tome se on nalazi u stvari na teritoriji druge države. To je kubanska teritorija.  I situacija, u kojoj postoje ti eksteritorijalni zatvori, i mesta, u kojima se ljudima bez optužbe oduzima sloboda – sa gledišta savremene međunarodne prakse su apsurdni.

Zaštitnici ljudskih prava davno dižu uzbunu u vezi sa funkcionisanjem  tog zatvora. Njihovo glavno obrazloženje je:  njegovo postojanje protivreči normama međunarodnog prava. Mnogi zatvorenici se tamo nalaze bez zvaničnih optužbi, dok se postupak prema njima nikako ne uklapa u okire nekih pravila civilizovanog društva."

Sami Amerikanci su priznali da se prema zatvorenicima bili primenjivani zabranjeni načini istrage – lišavanje sna, delovanje ekstremnih temperatura, glasna muzika. Poznato je takođe da su tri čoveka, osumnjičena za terorizam, bila podvrgavana mukama  u vidu imitacije davlenja. Usled toga je zatvor u Gvantanamu postao glavobolja za  američku administraciju. Još u vreme predsednika Džordža Buša-juniora odavde je bilo pušteno 537 zatvorenika. Barak Obama je posle stupanja u dužnost dao nalog da se ta tamnica zatvori u toku godine dana. Taj nalog je ostao na papiru. Kongres je blokirao tu odluku, dok predsednik nije smogao snage da  iskoristi svoje pravo veta. Pretpostavljalo se da će se jednom delu zatvorenika suditi, ostali će biti estradirani u druge zemlje. Kao rezultat, 6 ljudi je dobilo zvanične presude, 8 umrlo, drugi nisu ni dobili optužbe. Takva je situacija bez presedana, - smatraju u ruskom MIV. Kada se uzme u obzir da se u sličnim uslovima nalazi oko 3 hiljade ljudi u Avganistanu, to svedoči o grubom kršenju međunarordnog prava od strane SAD.

U ruskom spoljnopolitičkom resoru su komentarisali i  situaciju u vezi sa usvajanjem u SAD-u novih antiterorističkih zakona. Oni  podstiču jačanje eksteritorijalne primene američkog krivičnog i  i antiterorističkog zakonodavstva prema građanima trećih zemalja. Dakle, Vašington krši svoje obaveze prema Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine. Taj dokument zabranjuje nezakonito oduzimanje slobode i surovo postupanje prema zatvorenicima. Sadrži on i  odredbu o neophodnosti pravednog pravosuđa. Izgleda, u Vašingtonu smatraju sebe višim od međunarodnih obaveza i faktički legalizuju zatvore, slične Gvantanamu, dok predsednik Obama, potpisujući nove zakone, dezavuiše sebe, odrešavajući ruke svojim specijalnim resorima.