Neekonomski stimulans

Morsko razbojništvo pogodno utiče na razvoj ekonomije Somalije. Do takvog neočekivanog zaključka su došli stručnjaci britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Prema rezultatima istraživanja procvat doživljavaju gradski centri, a ne piratska naselja. Naučnici dolaze do zaključka da regionalne vlasti namerno ne čine ništa da bi sprečili morsko razbojništvo.

Autori rada su obratili pažnju na snimke sa satelita različitih oblasti Somalije. Na kadrovima se vidi da se dnevno reflektira više svetla iz gradova Harove i Bosaso. Zanimljivo je da su ti gradovi centralni u regionu Puntland koji je jedna od baza morskog razbojništva u Somaliji. Na snimcima je takođe primetno da su se gradovi proširili, da se menjaju građevine. Autori istraživanja dolaze do zaključka da zarađeno u morskom kriminalu pomaže razvoj regionalnih centara. Komentar glavnog urednika izdanja „Morski bilten“ Mihaila Vojtenko:

„O tome se zna već odavno, od 2007. godine. Tada je u priznatim centrima piraterije Harakad, Ejl novac prouzrokovao veliku izgradnju i potrošaki bum. Ali sve je to veoma nesigurno. Ja sumnjam da će u dugoročnoj perspektivi rezultat biti pozitivan.“

U istraživanju Kraljevskog instituta je navedeno da naselja na obali mora iz kojih potiče većina bivših ribara, a sada razbojnika naprotiv propadaju. Autori rada rezimiraju: neophodan je program socijalno-ekonomske pomoći za takvo stanovništvo, kako bi ljudi sami odustajali od kriminalnog biznisa. A vojna pomoć međunarodne zajednice neće dati rezultate. Nikakvi ekonomski stimulansi neće pomoći dok se u Somaliji ne uvede elementarni red, kaže ekspert instituta za Afriku RAN Dmitrij Bondarenko:

„Piratstvo treba razgledati u kompleksu sa situacijom u Somaliji u celini. Ograničiti tu pojavu će postati moguće kada se normalizuje situacija u zemlji uz očuvanje jedinstva zemlje ili njenom podelom, što je manje-više realna perspektiva.“

Mihail Vojtenko se slaže da je u uslovima haosa rano govoriti o ekonomskim stumulansima:

„Pirati nisu nekakvi kriminalci od rođenja. Čim se kod ljudi pojavi mogućnost da normalno žive i rade – istog momenta će prestati da se bave gusarenjem. Ako je prosečna godišnja zarada jednog Somalijca 500 dolara, a gusari zarade do  70 hiljada dolara godišnje, onda je jasno da će uvek biti zainteresovanih za morsko razbojništvo. I besmisleno je ubeđivati ih, dok se ne uvede neki red u zemlji.“

Građanski rat u Somaliji traje od 1991. godine. Zemlja se već raspala na više od 10 regionalnih formacija. Vlasti regiona zarađuju na trgovini oružjem i pirateriji. Otmice brodova koštaju svetsku ekonomiju više od 10 milijardi dolara godišnje. U okviru OUN radi specijalna kontakt grupa na usavršavanju zakona. Rusija kao učesnik te grupe je predložila da se stvori specijalni Međunarodni krivični sud za gusare, jer postojeće pravne norme ne predviđaju adekvatne kazne.