Evropski zvaničnici traže da se riješe pitanje stare devizne štednje

On naglašava, kako prenosi "Blic", i potrebu da se hitno riješi pitanje njihovih tužbi.
- Važno je da BiH ispuni obaveze prema svojim građanima - navodi se u pismu koje je Udruženju građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori poslao još krajem 2008. Dirk Lange, predstavnik Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije.
U pismu ističe kako ga je Baroso zamolio da odgovori na pismo predsednika Udruženja Svetozara Nišića.
Stare devizne štediše su tada po ko zna koji put intervenisale kod evropskih institucija jer smatraju da su ih vlasti i pojedinci na dobro smišljen i organizovan način opljačkali i da sve to pokušavaju da legalizuju usvajanjem silnih zakona i podzakonskih akata o povratu stare devizne štednje.
Tačno 1.116.000 ljudi iz BiH, mahom onih koji su radili po zapadnoj Evropi, 1990. godine nije moglo da raspolaže sa ukupno oko 2,5 milijardi njemačkih maraka. Od toga je njih 544.480 sa prostora sadašnje Republike Srpske u 17 banaka BiH imalo zarobljeno gotovo 1,4 milijarde, a 571.520 štediša iz FBiH nije moglo da podigne sa svojih računa nešto više od jedne milijarde maraka.
Tako tadašnje štediše koje su radile vani, a domaćim bankama ostavili svoj novac na “čuvanje” nisu znali šta da rade, naročito kada je u BiH buknuo rat. Iako je uglavnom reč o ljudima sa niskim stepenom obrazovanja koji su u inostranstvu radili mahom fizičke poslove, štediše nisu mogle da se pomire da će im novac tek tako - nestati.