Kakvi duhovi trenutno kolaju Evropom?

U zemljama koje su nekada činile blok Varšavskog ugovora i bivšim baltičkim republikama SSSR raste uticaj desnih snaga. Evropski novinari i analitičari porede aktualni raspad političkih snaga u Istočnoj Evropi sa situacijom 30-ih godina prošlog veka kada su tamo prevladavali ultradesni režimi. A uzrok za to eksperti su skloni da vide u aktualnom modelu liberalne demokratije. O nekim detaljima tog fenomena u materijalu Nikite Sorokina.

Praška deklaracija od juna 2008. godine odobrena u EU, kao da je dala novi podsticaj tendencijama da se izjednače nacizam i komunizam, a bivši sateliti SSSR dobili su mogućnost da se vrate u epohu 30-ih godina. Takva misao stoji u jednom od članaka španskog lista La Vanguardija.

Težnja da se poistovete dva vida totalitarizma postala je jedna od pretpostavki klizanja nekih istočnoevropskih zemalja u krajnje desni politički spektar kao što je redovno odavanje počasti lokalnim veteranima SS na državnom nivou u pribaltičkim zemljama. Godišnji internacionalni sletovi ultradesnih u Budimpešti na Dan slave 11. februara, priređeni povodom datuma zauzimanja mađarske prestonice od strane sovjetskih trupa krajem Drugog svetskog rata. Primera koji potvrđuju ovu tendenciju ima mnogo. Rastuća privlačnost nacizma u državama bivšeg Istočnog bloka između ostalog u Evropi u celini vezana je sa sve većim razočaranjem u liberalnu demokratiju, uveren je generalni direktor Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev. U intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije on je podvukao:

Liberalni model koji je Zapad podsticao u prilično dugom periodu sve više pokazuje svoju neefikasnost i nesposobnost, između ostalog na otpor. U zemljama bivšeg Istočnog bloka to je izraženo još upečatljivije. Praktično sve zemlje Istočnog bloka koje su ušle u EU, prošle su kroz etapu teške krize, deindustrijalizaciju, raspad industrijske proizvodnje. To je na prirodan način izazvalo pad standarda, socijalnog samopouzdanja, depresiju i slično. U toj sitauciji razočaranje u evropski liberalizam pojavljuje se ovde još više nego u zemljama stare Evrope i težnja ka strožijem redu prilično je prirodna reakcija.

Ultradesničarska raspoloženja u Evropi takođe značajno jača praktično nekontrolisana masovna migracija iseljenika iz Afrike i Azije na kontinent, nastavlja ekspert. Principe evropske tolerancije prilično cinično koriste migranti u svoju korist. Na kraju Evropa ne asimiluje došljake, već naprotiv. Uz sve to migranti oduzimaju lokalnom stanovništvu veliki deo radnih mesta. To takođe sasvim logično može da stimuliše evropljane ka pokretima u nacionalno orijentisanom, desnom radikalnom pravcu, smatra Sergej Mihejev.

Ispada da evropski model libralne demokratije, rušeći tradicionalne osnove društva, gura ga u desnu stranu.