Ruski doprinos „pamćenju sveta“

Rusija je popunila Spisak Svetskog dokumentarnog nasleđa UNESKA „Pamćenje sveta“. Od sada u ovaj međunarodni registar neprocenjivih objekata arhivskih fondova i bilblioteka uključeno je Ostromirovo jevanđelje – drevni spomenik staroslovenske pismenosti u ruskoj redakciji.

Rukopisno Ostromirovo Jevanđelje nastalo je 1057. godine za Sofijski sabor jednog od najstarijih ruskih gradova – Velikog Novgoroda. Naručilac knjige bio je gradski poglavar po imenu Ostromir, odatle i njegov naziv. Ostromirovo Jevanđelje smatra se prvom ruskom knjigom, ali, da kažemo uzgred, ono to nije. Od nedavno tu čast osporava Novgorodski psaltir – knjižica od 4 drvene daščice pokrivene voskom, na kojima su pisali oštrom palicom, pronađena 2000. godine. Psaltir, kako smatraju istraživači, stariji je od Ostromirovog Jevanđelja nekoliko decenija, mada za sada datum nije tačno utvrđen, tako da vodi Ostromir.

Istorijsko-kulturna vrednost ovog rukopisa značajno je uvećana njegovom očuvanošću. Iz 11. veka u 21. vek Ostromirovo Jevanđelje stiglo je u punom obimu – sva 294 lista, ispisana krupnim, takozvanim svečanim rukopisom, bogato ukrašena minijaturama i dekorativnim zastavicama. Trenutno Jevanđelje se čuva u Ruskoj nacionalnoj bibilioteci Sankt-Peterburga, a kako se čuva govorio je šef rukopisnog odeljenja Aleksej Aleksejev.

Original je u dobrom stanju, ali zbog specifike, raspleten je i čuva se po listovima obmotanim specijalnim papirom u specijalnoj kutiji, u sefu. Naravno, vadi se samo da se provetri. Planoramo da u skorije vreme objavimo digitalnu kopiju ovog spomenika na našem sajtu i da ga učinimo dostupnim za sve ljude koji se zanimaju za kulturu i istoriju Rusije.

Između ostalog, 2007. godine, kada je obeležavana 950-godišnjica Ostromirovog Jevanđelja, rukopis je bio izložen u Knez-Vladimirskom saboru Peterburga. Hrastov kovčežić u kojem stoji knjiga tada je zamenio snažan titanijumski korpus sa specijalnim nezapaljivim izolacionim materijalom unutar njega. O tom susretu sa dragocenom knjigom nastojnik Knez-Vladimirskog sabora otac Vladimir govori kao o događaju od izuzetne važnosti.

Za nas je to nacionalna svetinja, Ostromirovo Jevanđelje. To je, može se reći, riznica bogslužbenog slovenskog jezika i svetog teksta.

Ostromirovo Jevanđelje je osmi ruski objekat dokumentarnog nasleđa u registru Pamćenje sveta. Ranije su ovde bile uključene slične drevne bogoslužbene knjige, prva ćirilična izdanja, zbrike novina i geografskih karti Ruske imperije, ruski plakati na prelazu 19. i 20. veka i kolekcija istorijskih fonograma.

Program UNESKA Pamćenje sveta koji postoji od 1992. godine posebna je dopuna čuvenog Spiska Svetskog nasleđa UNESKA. Rusija je u njemu takođe zastupljena, pri tome vrlo obimno – sa devet prirodnih i 15 kulturnih objekata, među kojima su čuveni arhitektonski kompleksi kao što je Moskovski Kremlj, istorijski centar Sankt-Peterburga i belokameni spomenici starih gradova u okviru Zlatnog prstena Rusije. Ove godine UNESKO obeležava, može se reći, jubilarni rođendan Spiska Svetskog nasleđa. Jer pre tačno 40 godina, 1972. godine, bila je usvojena Konvencija o očuvanju Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa, koju je potpisalo 187 zemalja. Povodom 40-godišnjice, 30. januara u sedištu UNESKA u Parizu biće održavno svećano proglašenje 2012. godine za Godinu Svetskog nasleđa.