Kosačov: Mi smo taoci predizbornih kampanja

2012. godina obećava da bude složena za međunarodnu diplomatiju. Za sada ne polazi za rukom da se ugasi žarište konflikata na Bliskom Istoku i severu Afrike. Isto kao i da se ocene posledice svih tih promena. Ipak za nekoliko zemalja odjednom – Rusiju, SAD, Francusku, Finsku, Iran, Egipat – 2012. godina je pre svega godina predsedničkih i parlamentarnih izbora. O vezama unutrašnje i spoljne politike u intervjuu za Glas Rusije govorio je prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.

Predizborna kampanja postavlja dodatno opterećenje za rešenje međunarodnih problema, smatra Konstantin Kosačov.

Ne napušta me osećaj da je usijavanje strasti oko Irana, Sirije, neka dejstva u Avganistanu, i Irak, odakle su nedavno otišli američki vojnici – sve to se dešava ne zato što se tako razvija sama po sebi situacija u Iranu, u Sirji, Iraku ili Avganistanu. Već zato što u svakom slučaju polittehnolozi koji vode predizbornu predsedničku kampanju Baraka Obame, prosto govore da će to biti odlično, da će privući glasove birača, a nešto drugo će, naprotiv, raditi protiv njegovih interesa sa tačke gledišta reizbora. I to uslovljava po meni svu težinu predstojeće godine. Sa tačke gledišta spoljnopolitičkih sižea, mi ćemo biti taoci ove i drugih predizbornih kampanja koje se vode u velikim zemaljama. Pomenut je francuski siže, zaoštravanje francusko-turskih odnosa, genocid ili ne genocid. To je takođe unutrašnja politika Francuske, priprema za predsedničke izbore u aprilu 2012. godine. U Iranu su izbori u martu. Oni takođe misle kako da izađu iz aktualne situacije – da li da sarađuju sa MAGATE ili ne.

Ne pokušavaju da razvežu čvor bliskoistočnih problema samo faktori u ovom regionu, već i dalji „susedi“. U mnogome upravo ovde se presecaju politički, ekonomski, finansijski i humanitarni interesi, objašnjava Kosačov.

U ovim tačkama preseka mnoge države padaju u iskušenje da igraju na strani jedne od strana u sukobu. Amerikanci sasvim otvoreno podržavaju Izrael, nezavisno od toga šta se dešava na Bliskom Istoku. Postoji niz država Bliskog i Srednjeg Istoka koje sasvim otvoreno podržavaju ne prosto Palestinu u tom konfliktu, već najradikalnije snage unutar Palestine, isti taj Hamas. Mi ovu podršku vidimo od strane Irana, i od strane niza drugih režima, koji se sada formiraju pred našim očima prema rezultatima nedavnih revolucija takozvanog arapskog proleća. Ova polarizacija stavova, naravno, igra vrlo zlu ulogu u opštem kontekstu bliskoistočnog regulisanja. U tom smislu čini mi se vrlo važnom pozicija Rusije. Za razliku od Sovjetskog Saveza, Rusija se spasla od iskušenja da jednoznačno podržava ili Arape ili Jevreje, da podržava Palestinu ili Izrael. Udaljili smo se od ove prakse. U jednakom meri se percipiramo kao objektivan, nepristrasan partner, nezainteresovan za neke sopstvene interese i sa jedne i sa druge strane.

Moskva će koristiti svoje mogućnosti kako bi razvoj događaja krenuo mirnim putem, a ne putem zaoštravanja. U tom situaciji Rusija se ispostavila svojevrsnim suzbijajućim faktorom, istakao je Konstantin Kosačov.

Ne bih hteo da se učinim pesimistom, ali situacija je zaista vrlo teška. I od ruske diplomatije, od ruskog političkog rukovodstva ovde će se zahtevati mnogo i političke i diplomatske veštine. Želeo bih da podvučem jednu principijelnu stvar. Jer 2012. godina je godina predsedničkih izbora i u Rusiji. I ja sam uveren da naši izbori sasvim tačno neće iskomplikovati realizaciju naše spoljne politike. Zato što naša spoljna politika, na sreću, nije konjukturna, nije vezana za neke izborne ciljeve. Ona je orijentisana na rešavanje unutarpolitičkih zdataka. Ubeđen sam da će ruska spoljna politika obavezno očuvati svoj kontinuitet i doslednost, transparentnost i predvidivost i pošto naši izbori 4. marta postanu deo istorije.

Po mišljenju Kosačova, ove godine šanse za proboj i srećno razrešenje regionalnih međunarodnih konflikata su male. 2012. godina će biti prezasićena unutarpolitičkim događajima.