Kada da se ide u penziju?

Penziona reforma koja se priprema u Rusiji izaziva sporove ne samo među stručnjacima. Pitanja o mogućem povećanju starosne granice za odlazak u penziju, sistemu formiranja penzija i njihovom realnom potencijalu bile su aktualne teme za raspravu u širokim društvenim krugovima. Ministarstvo zdravlja i socijalnog razvoja zamolilo je da se za celu godinu odloži vladino savetovanje o Strategiji razvoja penzionog sistema do 2050. godine. Sazrela je potreba da se izvrši dublja analiza i razrada nove koncepcije.

Pre nekoliko godina činovnici ministarstva proučili su pitanja neefikasnosti starog sovjetskog sitema izračunavanja penzija, ali loše su izradili novi. Pravili su ga sa osvrtom na Zapad i nisu uzeli u obzir ruske realnije. Na kraju zahvaljujući upravo društvenoj situaciji u zemlji i povećanom pažnju za reforme koje se sprovode, činovnici su morali da čuju glas građana, smatra kopredsednik Saveta za nacionalnu strategiju Josif Diskin.

Ministarstvo zdravlja i socijalnog razvoja naišlo je na kritiku s raznih strana. I ostim toga promenio se, po meni, politički dnevni red u toku kojeg su i aktualni predsednik i premijer bili primorani da odrede politički kurs u pogledu sistema penzionog osiguranja. Predsednik je u ekspozeu odredio strategiju. To je bio za nas prosto poklon, podudaranje s nama u mišljenju da građani sami treba da odrede svoj odlazak u penziju. I drugo. Predsednički kandidat Putin u svom konceptualnom članku takođe se politički odredio u tom pogledu da novi sistem ne treba da bude traumatičan za društvo.

Osiguravajući sistemi koji su još nedavno bili popularni u svetu, sada su se našli na ivici kraha. U uslovima ekonomske krize osetno se tresao američki penzioni sistem na koji se orijentišu mnogi, ne samo ruski činovnici. Neophodna je nova koncepcija i resursi za to postoje. Na primer, danas penzioneri koji rade dobijaju i penziju i dobru platu. Treba odabrati jedno, nastavlja Josif Diskin.

Stanovništvo Rusije, kao i u čitavoj Evropi, stari, zato značaj penzione reforme raste. Od nje takođe zavise važna pitanja razvoja ruske ekonomije u celini, ističe rukovodilac sektora za sociologiju i ljudska prava Instituta za socijalno-političak istraživanja Mihail Savin.

U zapadnim zemljama iz penzionih fondova formira se takozvani dugi investicioni novac, i on čini u ukupnom paketu investicija vrlo veliku sumu. Postavlja se zadatak da penzioni fond bude jedan od najvažnijih faktora povećanja investicione aktivnosti ruske ekonomije.

U okviru Ministarstva za dravstvo i socijalni razvoj napravljena je specijalna grupa za razradu nove koncepcije razvoja penzionog sistema, ali kao i svaki važan posao, ni ovaj se brzo ne može rešiti. Treba biti spreman da će razrada nove kocepcije trajati nekoliko godina.