Koliko Srbiju košta evropska integracija?

Rusija nema ništa protiv stupanja Srbije u EU i toga da ona stekne nove prijatelje, ali ona mora da reši koju cenu je spremna da plati za evrointegraciju, izjavio je ovih dana ambasador RF u Beogradu Aleksandar Konuzin.

Radi se o tome što je jedan od uslova za stupanje Srbije u EU ukidanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, zahvaljujući kojem je izvoz srpske robe u našu zemlju 2011. skočio za 50% u poređenju sa prethodnim godinama.

To da će Beograd još jednom morati da bira jasno je već odavno: ambasador EU u Beogradu Vensan Dežer nekoliko puta je govorio o tome da pred stupanje Srbija treba da revidira sve svoje trgovinske sporazume i da ih dovede u sklad sa pravilima Brisela.

Osokoljen predstojećim dobijanjem statusa kandidata za stupanje u EU, Beograd je izgleda već sve rešio. Predsednik Komiteta za evrointegracije u parlamentu Srbije Laslo Varga ovih dana je izjavo da će sporazum o trgovini morati da bude stavljen van snage.

Sa tim stavom ni iz daleka se ne slažu svi srbski političari. Beogradu predstoji da izgubi status jedine zemlje van granica ZND koja ima sličan sporazum sa RF, a zauzvrat da dobije partnera koji deluje isključivo u svojim interesima. Mišljenje funkcionera Srpske radikalne stranke, ekonomiste Dejana Mirovića:

Preuzmite audio fajl

Sa tim mišljenjem slaže se i ugledni ruski ekonomista, direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin:

Članstvo Srbije u EU ništa neće dati toj državi. Jasno je na primeru baltičkih zemalja. Balitka je imala vrlo jaku poljoprivredu, sada je ona nema, zato što EU nisu potrebni konkurenti. I u celini intergracija novih zemalja u EU sprovodi se na ropskoj osnovi, i u celini ne donosi sreću. Ako poredimo razliku unutrašnjeg bruto proizvoda po glavi stanovnika u zemljama Istočne Evrope sa, recimo, Francuskom 1985. godine, bez obzira na intenzivnu evrointegraciju ova razlika se u celini nije smanjila.

Po mišljenju Mihaila Deljagina, teorijski Srbija može da radi na tržištu Rusije i to bi bila za nju dobra specijalizacija, ali pri tome, naravno, moraće da konkuriše sa domaćim i beloruskim proizvođačima.

Iskustvo nedavno završenog međunarodnog sajma hrane Prodekspo u Moskvi pokazao je: srbski biznismeni dobro su proučili osobenosti ruskog tržišta i što je važno, teže da deluju zajedno, kako bi dali ruskim potrošačima zaista ozbiljne ponude. Samo Moskva za nekoliko meseci može da pojede više nego što naša zemlja proizvede za godinu. Zašto ne koristimo tu mogućnost — pitaju srbski internet-korisnici. Odgovor od vlasti u Beogradu za sada se ne čuje. Isto kao i na pitanje da li je spremna Srbija, ukinuvši sporazum sa Moskvom, da gubi oko milijardu dolara godišnje od izvoza na jedno od najvećih tržišta sveta.