Biznis u ratu: lideri stari

Nikakve ekonomske krize, pretnje bankrotstvom ili deficiti državnih budžeta ne odražavaju se na trgovinu oružjem. Grana nezadrživo raste, o čemu svedoči novi referat Štokholmskog istituta za istraživanje problema mira SIPRI za 2010. godinu. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

Slika na tržištu naoružanja malo se promenila. Od stotine vodećih svetskih koncerna 73 nalazi se u SAD i Zapadnoj Evropi. Na njih otpada više od 90% svetskog prometa. U apsolutnim ciframa globalna vojna produkcija dostigla je 411 milijardi dolara – deset milijardi više u odnosu na prethodnu godinu.

Zapadne proizvođače oružja zabrinulo je arapsko proleće: za sada je rizično naoružavati nove režime, ne zna se u šta će se sve pretvoriti. Nije isključeno ponavljanje priče sa Bin Ladenovom Al-Kaidom. Nije najbolje vreme ni za NATO, pre svega nemačke sporazume sa Saudijskom Arabijom, koja se sve više pretvara u žandara arapskog sveta. Očigledan primer je nedavno učešće režima u Er-Rijadu u gušenju ustanka u Bahrejnu. U sličnim situacijama za obrazlaganje isporuka naoružanja teško je iskoristiti omiljeni argument zapadnih zemalja, ali ako podrška demokratiji i ne prođe, može da se pribegne drugom povodu za nove ugovore – obnovi ravnoteže snaga u regionu pred iranskom nuklearnom opasnošću. Za sada, istina, potencijalnom.

U referatu SIPRI zaobilazi se pitanje usavršavanja takozvanog konvencionalnog naoružanja. Zamenik direktora instituta za SAD i Kanadu, general-major u penziji Pavel Zolotarev smatra da snaga nuklearnog i konvencionalnog naoružanja za sada nije uporediva:

Druga je stvar što visokoprecizno oružje omogućava da se nanose precizni udari i da se uništavaju objekti koji su ranije mogli da se pogode samo nuklearnim oružjem. Što se tiče toga što to prećutkuju i govore samo o nuklearnoj opasnosti – sasvim pravilno govore. Ako odjednom Iran postane nuklearna država, započeće širenje nuklearnog naoružanja brzinom lavine. Čitav Bliski Istok, arapske zemlje koje proizvode energente, gde sada dolaze na vlast ekstremistički muslimanski pokreti, doći će do nuklearnog naoružanja.

Eksperti koji opravdavaju trku u naoružavanju ne prestaju da navode primer odavno poznatih argumenata. Glavni od njih je da su vojne tehnologije snažan stimulans za razvoj njihovih civilnih analoga, da otvaraju radna mesta. U celini militarizacija je blago čovečanstva. Ovaj zaključak je toliko ispravan kao i tvrđenje da je najbolje sredstvo protiv peruti – giljotina.