Znaci Kazimira Maljeviča

Ruski umetnici pokušavaju da otkriju kod čuvene slike Kazimira Maljeviča Crni kvadrat. Rezultati njihovih napora predstavljeni su na moskovskoj izložbi Kazimir Maljevič: Znaci potiču od nas.

Na najrazličitije načine savremeni autori kao da tvrde: otkrića velikog avangardiste s početka 20. veka aktualni je model nove umetničke svesti – prokomentarisao je ideju izložbe u intervjuu za Glas Rusije kolekcionar i poznavalac ruske avangarde Mihail Alšibaja.

Maljevič je važno ime u istoriji ruske umetnosti. U umetnosti Maljevič je sličan velikom naučniku Anštajnu, koji je pomerio ose na kojima počiva svet i naterao nas da pogledamo na njega iz drugog ugla. Zanimljivo je što se to desilo u isto vreme: teorija relativnosti bila je objavljena iste godine kada je Maljevič naslikao svoj Kvadrat – 1915. I ja mislim da su Anštajnove ideje na njega u izvesnoj meri uticale.

Umetnik može da bude stvaralac onda kada forme njegove slike nemaju ništa zajedničko sa prirodom – tako je Maljevič formulisao suštinu pravca koji je stvorio – suprematizma. Nije slučajno u osnovi tog termina latinski koren koji znači „viši“. Po Maljevičevoj teoriji, abstraktna suprematska umetnost izjednačuje stvaralačku snagu čoveka i prirode, čoveka i Boga. Ovo je metod strukture stvaranja sveta u geometijskim formama – kvadrata, kruga, trougla, pravougaonika – metod koji je preokrenuo predstavu o umetnosti. Njegov granični izraz psotao je čuveni Crni kvadrat na belom platnu koji „sažima sve slikarstvo“ – netšo poput astrofizičke crne rupe.

Izgleda da učesnici izložbe u svom stvaralaštvu prate zavete tvoraca suprematizma, govori Mihail Alšibaja. Svako od njih na svoj način pokušao je da odgonetne zagonetku Crnog kvadrata i predstavio je svoje varijacije na temu najpoznatijeg rada Kazimira Maljeviča.

Umetnici koji su ovde zastupljeni genetski su vezani sa Maljevičem, o tome govore njihovi radovi. Ali to ne znači da oni razvijaju njegove ideje. Ja bih rekao pre naprotiv, ovi umetnici polemišu sa Maljevičem, udaljavaju se od njega. Umetnost je živi proces, a ne prosto razvoj nekada izrečenih ideja.

Među učesnicima izlobže su klasici ruske savremene umetnosti, takvi značajni autori kao što je moskovski konceptualista Fransisko Infante, autor avangardnih arhitektonskih projekata Jurij Avakumov. Na svoj način koristi motiv velikog avangardiste Ana Kolejčuk: u njenoj instalaciji Tajna večera na 12 metalnih annjira na poseban način su nanete gravire kocki sa kvadratima u njima.

Maljevičevo nasleđe krije mnogo zagonetki koje do danas nisu odgonetnute. Njegove ideje i dalje vrše veliki uticaj na umetničke procese u čitavom svetu, što u punoj meri ilustruje izložba Kazimir Maljevič: Znakovi potiču od nas.