Višegradska četvorka sa beloruskim akcentom

Na dnevnom redu sastanka ministara inostranih poslova Višegradske četvorke, Istočnog partnerstva i zemalja Baltika u Pragu stoji razmatranje mape puta zbližavanja šest država na prostoru bivšeg SSSR sa EU, novog programa Međunarodnog Višegradskog fonda, usaglašavanje opštih interesa u regionu.

Ali glavna intriga se vrti oko Belorusije. Češki mediji se šarene od naslova: ”Ruski ministar inostranih poslova ostao bez poziva za ministarski sastanak u Pragu!”. Telefonirali smo u Minsk sekretaru za štampu MIP republike Andreju Savinih. On je uverio da je zvanični poziv za sastanak stigao, ali nivo zastupljenosti na njemu Belorusija će odrediti sama.

Beloruski ministar najverovatnije neće doći, jer se između Minska i Brisela vodi pravi ”diplomatski rat”, kaže vodeći ekspert za probleme evrointegracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Sergej Utkin.

Situacija u Belorusiji će se sigirno razmatrati na tom sastanku. Jer iz republike su opozvani ambasadori zemalja EU. Moguće da će u toku pregovora u Pragu postati jasno da li će se nastaviti pooštravanje sankcija EU protiv Belorusije. Ili će, naprotiv, biti otvoren nekakav prostor mogućnosti pomirenja za Lukašenka. Tačnije, njemu mogu da stave do znanja koje korake treba da napravi za izlazak iz krize odnosa sa EU. Mada sumnjam da ovaj signal može da stigne iz regiona Centralne i Istočne Evrope. U svemu što se tiče kršenja građanskih sloboda, Višegradska grupa je čak stroža nego zvanični Brisel. Očigledno smatra da bolje shvata logiku ponašanja autoritarne vlasti. A ujedinjenje Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, koje pretenduju na ulogu nekakvog subregionalnog centra, moglo bi da odigra ”svoju igru”. Konkretno, da postane most između Istoka i Zapada. Ali radi toga je potrebna fleksibilnija politika lišena mentorskog tona u pogledu onih zemalja Istočnog partnerstva koje ne odgovaraju standardima EU, smatra Utkin.

Tražeći od Minska poštovanje građanskih prava, EU uvodi ekonomske sankcije, proširuje spisak lica kojima je zabranjen ulazak u Evropu. A to više nisu samo saradnici organa reda, već i predstavnici medija i čak rektori univerziteta iz kojih izbacuju studente opozicionare.

Moskva se ne meša u situaciju, ali očigledno pokazuje svoje nezadovoljstvo. Ovaj strog stav u pogledu evropske inicijative Istočno partnerstvo, nacionalne politike baltičkih zemalja bio je deklarisan u jednom od predizbornih članaka Vladimira Putina. Sada je jasno da će se on održati u narednih 6 godina. I na njega će morati da računaju svi koji nameravaju nadalje da sarađuju sa Moskvom, između ostalog naši susedi iz Višegradske četvorke, Istočnog partnerstva i baltičkih zemalja.