Evropska kriza: krivci, izvolite na gubilište

Danas će bivši premijer Islanda Gejr Horde izaći pred sud u domovini. Na njega se polaže odgovornost za finansijsku krizu koja se razbuktala u zemlji 2008. godine. Ovo suđenje je prvi sličan presedan na Zapadu, ali on može da ne bude poslednji, smatraju eksperti.

Pre 4 godine kritičko stanje bankarskog sistema Islanda primoralo je vladu da nacionalizuje najveće banke i da se obrati za međunarodnu pomoć. 2009. godine kabinet Hordea je dao ostavku, a u aprilu 2010. godine specijalna komisija je otkrila da je bivši premijer skrivao inforamcije o ptretnji od kolapsa finansijskih ustanova zemlje. Sudski proces protiv gospodina Hordea odvija se u specijalnom sudu Landsdomur, osnovanom radi razmatranja slučajeva državnih činovnika još 1905. godine. Sve do slučaja Hordea ovaj sud ni jednom nije korišćen. Tako bivšem premijeru pripada dvostruko prvenstvo – on je prvi osuđeni posebnog pravosudnog organa i otvorio je spisak zvanično optuženih za aktualnu krizu. Pošto je Island član Šengenskog sporazuma i kandidat za članove EU, dati sudski presedan može se razmatrati u kontekstu događaja koji se odvijaju u čitavoj EU, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert za pitanja evropske integracije Petar Iskenderov.

U ovom procesu vidim kao prvo svođenje političkih ruačuna unutr pojedine zemlje, a kao drugo, slični procesi po mom mišljenju direktan su put ka nekakvom personifikovanju aktualne krize. Ako počnemo da poredimo statističke podatke i izveštaje vlade, parametre budžeta sa realnim stanjem u ekonomiji pojedinih zemalja, na sud bi mogli da se pošalju rukovodioci mal te ne polovine država članica EU. Kada bi se radilo samo o tome, o konkretnom premijeru ili konkretnom predsedniku CB, njegovim uklanjanjem kriza bi trebalo da prođe. A kako vidimo, čak ukloniti krizu u istoj toj Grčkoj ne polazi za rukom čitavoj jedinstvenoj Evropi. Tako da na sud verovatno treba poslati ne islanskog premijera i bivšeg premijera Grčke ili neke druge problematične zljme, već one mehanizme koji su bili formirani još pre 20 godina u okviru jedinstvene Evrope.

Optužbe slične onim upućenim islanskom bivšem premijeru već su bile upućene Grčkoj, podseća Iskenderov. Niko drugi do Nikola Sarkozi jasno je dao do znanja da kada bi EU znala pravu statistiku o Grčkoj od pre 10 godina, ne bi je primila u zonu evra. Između ostalog, ako se uzme u obzir to što je na primer već smanjivan kreditni rejting same Francuske, može se izvesti zaključak o problemima sa statistikom i u Parizu. Treb amalo sačekati i verovatni krivci za krizu verovatno će biti raskrinkani. Njihova iemna će biti objavljena u kontekstu dobrih ili loših novosti iz EU. Odlazak na gubilište javna je manifestacija.