Krstareće rakete – univerzalni instrument avijacije Rusije

Rusija razvija vazduhoplovnu komponentu strateških snaga. U sastav ratnog vazduhoplovsta predaju se modernizovani bombarderi sa novim naoružanjem. Savremene rakete proširuju mogućnost daljne avijacije, osiguravajući njenu primenu u raznovrsnim vidovima borbenih dejstava.

Od palice ka sablji

U februaru 2012. godine ratno vazduhoplovstvo Rusije dobilo je prvi modernizovani bombarder Tu-22M3M. Opremljeni novih naoružanjem i opremom, ovi avioni će postati važan element borbene moći domaće ratne avijacije 2020-30-ih godina. Upored sa Tu-22M, u Rusiji se nastavlja i modernizacija aviona Tu-160 i Tu-95MS.

Buduća avijacija smatra se najfleksibilnijim delom nuklearne trijade. Mogućnost primene raznovrsnih sredstava za uništenje, kao posledica – mogućnost uništavanja najraziličitijih cieljeva, mogućnost promene ciljeva već posle starta – sve to čini buduću avijaciju univerzalnim instrumentom.

Osnovu borbenog kompleta teških bombardera Tu-95 i Tu-160 danas čini krstareća raketa H-55(Kh-55), napravljena početkom 80-ih. Baza H-55 sa termonuklearnim bojevim delom i dometom do 2500 kilometara, predstavlja prilično fleksibilan istrument nuklearnog rata – kružna verovatnoća odstupanja manja od 20 metara u spoju sa snažnim punjenjem (200 kilotona) omogućava ovim raketama da pogađaju visokozaštićene ciljeve sa verovatnoćom promašaja bliskoj jedinici.

Za nenuklearne konflikte bila je razrađena verzija ove rakete poznata kao H-65 (Kh-5) sa fugasnim bojevim delom od 400 kilograma. Domet rakete smanjio se do 500-600 kilometara zbog velike težine konvencionalnog bojevog dela. H-55 bi mogla da postane univerzalni instrument buduće avijacije, ali raspad SSSR je doveo do toga da je njena proizvodnja bila krajnje ograničena.

Kao perspektivno naoružanje teških bombardera razmatra se par raketa H-101/H-102 (Kh-101/Kh-102). H-101 ima konvencionalni bojevi deo, a H-102 nosi specijalno punjenje. To su subsonične rakete sa krstarećom brzinom od 200  i maksimalnom oko 270 metara u sekundi. Kružni verovatni otklon H-101 iznosi 10 metara, što omogućava da se ona ubroji u visokoprecizno oružje. Domet ove rakete premašuje 5000 kilometara, što veoma otežava njeno pronalaženje i presretanje nosača.

Tek nedavno završena su ispitianja ove rakete i za sada broj H-101 u arsenalu daljne aviajcije je relativno mali. Ipak proces obnove se nastavlja.

Ubica nosača aviona

Jedan od glavnih zadataka domaće daljne avijacije je uvek bilo pogađanje pomorskih ciljeva mogućeg protivnika, u prvom redu nosača aviona ratne mornarice SAD. Takva pažnja prema nosačima aviona je očigledna: nosači koji nose na palubi 30-50 samo udarnih aviona u blizini ruske obale postaju strateško oružje. Njihova neutalizacija u slučaju hipotetičnog konflikta prvostepeni je zadatak.

Osnovno protivbrodsko oružje buduće avijacije danas ostaje krstareća raketa H-22 koja se primenjuje sa bombardera Tu-22M3 i koja je konstruisana krajem 60-ih godina. Poseduje veliku brzinu i domet, snažno punjenje i do danas predstavlja efikasno oružje, mada u narednih nekoliko godina sve preostale rakete ovog tipa biće otpisane zbog starosti.

Prema postojećoj informaciji, H-22 treba da zameni raketa H-32, napravljena na njenoj bazi, vrlo slična prethodnici po glavnim karakteristikama. Maksimalna brzina H-32 iznosi oko 400 kilometara na sat, pomalo se razlikuje od prethodnog modela, mada domet treba veoma da bude uvećan – sa 450-600 kilometara do 800-1000 kilometara. Očekuje se da će H-32 stići u naoružanje do 2020. godine.

Ovaj domet može da se realizuje samo uz postojanje spoljnog ukazivanja cilja, što automatski podrazumeva neophodnost postavljanja satelitske grupacije i/ili postojanje specijalizovanih aviona kojih u ruskoj avijaciji posle otpisivanja Tu-95RC više nema. Ostaje da se nadamo da će ova pitanja biti rešenja dok nova raketa ne bude primljena u naoružanje.