Nadrilekarstvo u Srbiji cveta

Ranije se gatanjem "lečilo" samo po zabitim krajevima zemlje, dok danas "narodni vidari" rade u otmenim kućama i hotelskim sobama.

Doktor Petar Paunović je u svom radu "1001 priča o zdravlju" izneo podatke da se, na osnovu jednog istraživanja koje je obavljeno na području Timočke krajine u periodu od 1975. godine do 2000, broj nadrilekara udvostručio. Ranije ih je najviše bilo po zabačenim selima, sada ih u svakom gradu ima po nekoliko. Mnogi od njih su mladi, ambiciozni i inteligentni ljudi.

U jednoj od "priča o zdravlju" doktor Punović donosi i rezultate ankete o kvalitetu i zadovoljstvu korišćenja zdravstvene zaštite u jednom od gradova Timočke krajine, po kojoj usluge nadrilekara, po mišljenju anketiranih, koristi oko 48 odsto ljudi, najčešće iz očaja oko 57 odsto, nužde oko 25 i potrebe oko 17 odsto.

Mogućnosti "lečenja" su bezgranične koliko i želja onih kojima je pomoć potrebna i mašta onih koji njihovu nemoć žele da iskoriste. Odmakli su se zato neki vidari i vračevi od noktiju, olova i zmija, pa prihvatili savremene trendove u "dijagnostici i terapiji".

Gospođa Dara priča, za "Glas javnosti", kako je vodila svoju, sada već pokojnu, sestru u odmakloj fazi raka, kod nekog "što gleda u kompjuter" u jednom selu u blizini Smedereva.

"Pita on sve. Kako se zove? Koliko godina ima? Tražio nam i otpusne liste iz bolnice. Gleda, gleda. Piše nešto na kompjuteru i kaže:'Naživećeš se ti. I sinove ćeš da ženiš-. Ja se obradovah, ali mu pričam kako joj doktori ne daju mnogo nade, a on će:'Ja gospođo ne pričam iz glave. Piše sve ovde', i pokazuje na onaj kompjuter. Kupismo i neke čajeve za jačanje. Posle me moja deca grdila kako sam naivna i tako to, ali još mi ona slika stoji pred očima kad se moja jadna i namučena sestra nasmejala u tom trenutku", govori kroz suze Dara i dodaje da nije prošlo ni dva meseca od "pregleda" do sahrane, ali i da "čovek sve proba kad ga muka tera".

Bajalica protiv žutice

Lekari, uglavnom, ne mogu ili ne žele da govore o tome koliko je njihovih pacijenata svoje zdravlje stavilo u ruke bioenergetičara, radiestezista i drugih magova.

Doktor Dušan Bastać, internista, kardiolog i doktor medicinskih nauka koji radi u svojoj privatnoj ordinaciji u Zaječaru, gradu u delu Srbije za koji se često vezuju vidari, sretao se sa posledicama lečenja travkama i biljem za koje se veruje da su bezopasni.

"Pamtim slučaj žene koja je kamen u žuči lečila sokom od crne rotkve. Svakog dana je pila litar i dvesta grama soka, što je dovelo do teških oštećenja jetre. Transeminaze su joj bile ogromne", priča doktor Bastać.

"Ljudi koji odlaze kod nadrilekara neinformisani su i ne znaju koje bolesti mogu da se izleče, a koje ne mogu. Postoje različite priče o travarima koji leče sve i to se prenosi sa kolena na koleno, a takve priče privlače ljude", objašnjava Ljubiša Bockić, doktor medicine. On navodi i da većina sredstava koja nadrilekari daju ljudima nisu ispitana i da se ne zna kako deluju.

Evo kako izgleda bajalica protiv žutice: "Sekirom te sečem, vatrom te gorim, tamjanom te kadim, vodom te kadim, vodom te umivam. Ustu (istupi). Tu ti mesta nije! Idi u lelejsku goru, gde petli ne poju...! Hajd’ idi! Sretan ti put!“