Na središnoj stanici krize

Otpisivanje grčkog duga je bilo isto toliko dobrovoljno, kao i priznanje, koje je dobijala španska inkvizicija. Ta je rečenica šefa nemačkog Komercbank Martina Blesinga postala  ne samo krilatica, već i snajperistička. Inače breme grčkog državnog duga u iznosu 368 milijardi evra postalo je lakše za 105 milijardi. Da li je to početak izlaska zemlje iz duže krize? Komentar  našeg posmatrača Sergeja Guka.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je objavio: rešenje izlaska iz grčke krize je nađeno. Kancelar SRN Angela Merkel ne deli euforiju, te poziva kolege da se ne opuštaju. Istaknuti evropski ekonomisti su još skeptičniji. Naprimer, šef Minhenskog instituta ekonomskih istraživanja IFO profesor Hans-Verner Zin i dalje insistira na  napuštanju zone evra od strane Grčke. Ne veruje u povoljan rezultat ni drugi autoritet – glavni ekonomista Komercbank Jorg Kremer.

Ne, kriza nije završena. Zajednica država je kupila vreme za Grčku. Međutim, ako Grčka nastavi da deluje kao i ranije – obeća reforme, a ne sprovodi ih,  čuva visoki nivo budžetskog deficita, EU će jednom planuti. Onda će novčana slavina biti zatvorena. Verovatnoća takvog razvoja dogđaja će rasti u drugom polugodištu.

Zaista: Atina za sada samo žalosti svoje partnere u evrozoni. Protekle godine se ekonomija smanjila za skoro 7 odsto. Rejtinške agencije su objavile zemlji tehnički defolt.  Odliv kapitala je poprimio monstruozne razmere. Nezaposljenost  iznosi 20 odsto. Perspektive ekonomskog  rasta su maglovite. Otpisivanje dela duga je za državne finansije  olakšanje, a ne i panaceja.

Ništa dobro ne očekuje ni  grčko stanovništvo, koje živi sve gore. Ljudima se sudi, kada duguju banci nekih 100 evra, a milijarde dugova otpisuju, - navodi Evronjus mišlenje čoveka sa atinske ulice. Vreme je da se navikne:  krize, nastale zbog pogrešne politike isteblišmenta,  uvek plaćaju najnezaštićeniji.