Kina-Zapad: novi trgovinski rat?

SAD su se još jednom žalile na Kinu Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ovog puta zbog pooštravanja kvota za izvoz retkih metala. SAD tvrde da je kinesko ograničenje izvoza ove sirovine, kao i volframa i molibdena, dovelo do skoka cena na tržištu. Tužbu predatu STO podržali su EU i Japan.

U četvrtak Kina je odbacila ove optužbe. Zvanični predstavnik ministarstva trgovine Šen Danjan izjavio je da nije reč o ograničavanju slobode trgovine. Kina reguliše kvote izvoza radi zaštite životne sredine, pošto je proizvodnja retkih metala povezana sa snažnim negativnim uticajem na životnu sredinu. Osim toga, na taj način zemlja pokušava da sačuva soje neobnovive prirodne resurse.

Kina zauzima 90% svetskog tržišta retkih metala. Ona ih prodaje pod uslovima koej smatra povoljnim za sebe. Međutim po pravilima STO trgovinski režim ne može da bude dikriminacioni. SAD već tvrde da se kineskim kompanijama ova sirovina prodaje pod povoljnijim uslivima, nego stranim, američkim između ostalog.

Ruski eksperti smatraju da je spor rešiv na platformi STO. Komentar starijeg analitičara agencije Investkafe Antona safonova.

SAD i Kina su davnašnji protivnici. Oni se prilikom dvoboja bockaju između sebe, ali pri tome ne preduzimaju nikakve aktivne mere već pričično dugo. Strane optužuju jedna drugu za kršenje opštih dogovora, za protekcionizam, ali dalje od toga stvar ne odmiče.

SAD i Kina su najveći trgovinski i ekonomski partneri, zato nisu zainteresovani za dalje produbljivanje protivrečnosti, smatra analitičar Instituta za Daleki Istok RAN Ljudmila Boni.

Konkurencija i suparništvo među njima sve vreme postoje, čak u blažoj, čas u jačoj formi. Mislim da trogivnskog rata među njima neće biti.

Pri tome sagovornici Glasa Rusije istakli su da u datom slučaju tužbe SAD, EU i Japana protiv Kine nemaju političku motivaciju i da su diktirane isključivo zaštitom sopstvenih ekonomskih interesa. Ipak sam problem pristupa retkim metalima sve više stiče geopolitički značaj. Jer oni se koriste u proizvodnji delova u elektronici, u vojnoj sferi, za proizvodnju hibridnih motora i akumulatora za električne automobile.

Evo zašto su se prošle godine Kina i Japan zaista našli na pragu novog trgovinskog rata, kada je najveći proizvođač retkih metala, Baotuoska kineska kompanija, obustavila njihovo topljenje, kako ne bi dopustila novi pad svetskih cena. Na Japan otpada preko 90% izvoza ove sirovine. Incident je samo podstakao automobilski gigant Tojota da u kratkom roku završi konstrukciju hibridnih indukcionih motora za automobile bez korišćenja retkih metala.