Na izbore u Državnu dumu 2. decembra sprema se da izađe 75 procenata ruskih građana sa pravom glasa

Takve su podaci poslednjeg anketiranja javnog mnjenja sprovedenog u 46 regiona Rusije. Očigledan je rast interesovanja biračkog tela za parlamentarne izbore kako se približava datum glasanja.

Istovremeno sociolozi ističu određenu korekciju u političkim preferencam ruskih grašana. Evo kako su oni postavili partije u budućem pralamentu, odgovarajući na tradicionalno pitanje – za koga bi glasali ako bi se izbori održali sutra. Komentariše rukovodilac Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja Valerij Fjodorov:

«Samo dve partije garantovano prolaze u sledeću Dumu. To je Jedinstvena Rusija koja može da skupi preko 50% glasova birača i komunisti, koji mogu sa sakupe nešto više od 7%, tačnije da pređu prag koji daje pravo na poslanički mandat. Još dve partije koje su predstavljene sada u parlamentu, između ostalog liberali i demokrate, imaju šanse da tuda prođu, ali garancija za njih nema. Međutim, još pre mesec dana, pre odluke predsednika Vladimira Putina da stane na čelo spiska Jedinstvene Rusije, anketiranja javnog mnjenja su pokazivala da birači garantuju za sve četiri parlamentarne stranke mandate u budućem sastavu Dume».

Sociolozi pretpostavljaju da će se upravo između 4 stranke koje su zastupljene u sadašnjem parlamentu voditi glavna borba za glasove birača i za broj poslaničkih mandata. Kako pokazuju ista ta anketiranja, otalih 7 partija registrovanih na izborima realnu konkurenciju ne mogu da predstavljaju. Da li one mogu da računaju na glasove onih koji su izrazili želju da izađu na izbore 2. decembra, ali za sada nisu odabrali kome da daju glas?

«Minimalno 15% onih koji žele da glasaju za sada ne može da odgovori na pitanje o svojim političkim favoritima, govori Valerij Fjodorov. A u Rusiji takvih je obično mnogo više – do trećine onih koji imaju pravo glasa. Postoje dve varijante za to kako će oni glasati. Ako se ne desi ništa osobeno, njihovi glasovi će se rasporediti proporcionalno među partijama. Tačnije, tako kako se rasporede glasovi onih koji su već odredili svoje političke favorite. Druga varijanta je: ako neka od partija bude za glavu iznad drugih u toku predizborne kampanje, onda veći deo birača koji su neodlučnim glasanje upravo za njih» — smatra Valerij Fjodorov.

10 dana pre izbora razne partije na različite načine pokušavaju da prošire svoj elektorat, između ostalog na račun neodlučnih. Lider komunista Genadij Zjuganov na primer u sredu se poklonio budističkim svetinjama u Burjatiji. A za to vreme u Moskvi je održan miting omladinskog krila Jedinstvene Rusije uz učešće Vladimira Putina, koji se nalazi na čelu izborne liste ove partije.