Šta mogu kraljevi?

Naslednici krunisanih osoba u Evropi sve češće počinju da traže svoja prava. Reč je ne samo o težnji ka titulama, već i o materijalnom blagu.

Tako potomak nemačkog kajzera Filip Kiril Pruski predlaže da se Nemačkoj vrati monarhija. Ona bi osigurala državi stabilnsot, pošto krunisane osobe ne mogu da se otpuste sa dužnosti zbog votuma nepoverenja ili da se liše imuniteta, smatra pretendent kraljevske krvi koji je za sada sveštenik u jevangelističkoj crkvi. Na stranicama britanskog lista Dejli Mejl prošle godine već se pojavio predlog da se princ Hari kruniše... u Rusiji. Teorijske pretpostavke za to postoje: Vindzori su bliski rođaci Romanovih. Slične inicijative su jasne, pošto u savremenom društvu postoji problem poverenja prema postojećim demokratskim institucijama, rekao je za Glas Rusije politikolog, ekspert Instituta za nacionalnu strategiju Pavel Svjatenkov.

Predstavnici svrgnutih kraljevskih kuća u Evropi, naravno, nadahnuti su primerom svog španskog kolege kralja Huana Karlosa Prvog, kome je pošlo za rukom da vrati svoju dinastiju na presto, legitimiše je u očima naroda, tačnije da psotane demokratski ustavni monarh. I jasno je da bi predstavnici Hogencolerna u Nemačkoj, i Romanovih u Rusiji želeli da bude realizovana slična varijanta, zato i nude svoje usluge u svojstvu monarha.

Po mišljenju politikologa, monarhija neće rešiti probleme koji postoje u savremenom društvu. Ako za pojedine ljude povratak cara na presto predstavlja vezu sa istorijskim tradicijama, za većinu ljudi to je prosto lepa istorija za koju će morati da se plati. Jer novac za izdržavanje krunisanih osoba uzima se od poreza građana, razmišlja Pavel Svjatenkov.

Kako pokazuje praksa, naslednici bi vrlo rado vratili svoj nekadašnji materijalni položaj. Jedno vreme vlasti Rumunije su se hvatale za glavu od broja zahteva naslednika bivših kraljevskih porodica da im se vrate porodična imanja. Tako su potomci dinastije Štirbej izjavili da imaju pravo na zamak Dermenešt, a tobože jedini naslednik imovine kralja Matije Korvina na imanje u Transilvaniji. Pojavile su se mahinacije i oko drugih objekata nekretnina: rođaci rumunske princeze Iljjane podneli su sudu zvanični zahtev sa molbom da im se vrate prava na zamak Bran ili da im se kompenzuje njegov gubitak od 25 miliona dolara.

A potomak bugarskog cara Simeona Saksoburgotskog imao je sreće. Jedno vreme je rukovodio vladom zemlje i vratili su mu mnoštvo dvoraca, zemljišta i šume. Ipak takva restitucija „carskih poseda“ trajala je kratko. Pravnici opozicije su dokazali da je Simeon prisvojio sebi deo državne svojine. Zato, bez obzira koji cilj imali potomci, nije lako ponovo se naći na vlasti. Monarhija u savremenim uslovima nikako nije ozbiljna zamena predsednika u parlamentarnoj republici. Potomcima plemenitih samo ostaje da kultivišu blagorodna sećanja, ukazujući na to da je vladavina njihovih predaka bila stabilnija i moralnija.